ISPOVEST PLAVUŠE: Kako sam se obračunala sa Komunalnom policijom

Ona kako kaže, svakog meseca uplaćuje Bus Plus, ali je jako nervira tretman koji dobijamo za taj novac. Osim lakta u glavu u prepunom autobusu, kada je popodnevni špic, ophođenje komunalaca prema putnicima je ono što je navelo da pronađe način da im se osveti.
Njen plan osvete je glasio odprilike ovako:

"Kada ugledam Kontrolu u autobusu, pravim se da ih ne vidim. Stavim slušalice u uši, iako ne slušam muziku i gledam zamišljeno kroz prozor. Pravim se da ih ne vidim. Kada me, čujem 10-ti put pozovu, trgnem se: Oh... nisam čula... Samo da pronađem kartu. I onda počinje agonija, tražim i tražim i prevrćem po prepunoj torbi. Bus Plus kontrolori polako ali sigurno gube strpljenje. Misle da ih "vozim" u nadi da će me ostaviti na miru . Nadaju se da ću na sledećoj stanuci da zdimim, čim autobus otvori vrata. I taman kada ih dovede na ivicu nerava, kada radosno trljaju ruke jer su ulovili jednoj švercera kažem. EVO JE! Napokon sam je našla!"

Tu se njena osveta završava. Ismejah se koliko je maštovita. Nakon dva dana meni se dogodlilo nešto slično. Samo što ja nisam pripremila scenario. U autobusu 53, uleće kontrola. Automat sariven ispod jakni, tek kada su se vrata zatvorila, otkrivaju ko su. Ne uzbuđujem se, znam da imam kartu. “Dobar dan, molim vas kartu na pregled”. Prevrćem po torbi, nema je. Opet, nema je. Kontrolor cupka. Počinje da mi bude neprijatno. Krećem da se branim i pravdam” Imam je sigurno, tu je negde a možda sam je zaboravila na poslu” To je vaša stvar, napustite vozilo i pripremite ličnu kartu. važno mi odgovara kontrolor.

Nemam kud, izlazim na Sajmu gde me čekaju tri Komunalna policajca. Situacija liči na talačku. Kao da hapse narko dilera iz Kolumbije, samo što se ne teretim za šverc kokaina, nego za utaju 90 dinara.

Uzimam telefon, da proverim da li mi je Bus plus kartica ostala na poslu. Komunalni policajac šizi dok mrmlja sebi u bradu: “Da, da kako da je nisi zaboravila.” I nisam. Kaže kolega, nema je na stolu a i da sam je zaboravila to ne menja ništa.

Predstanite više da nas zamajevate i dajte ličnu kartu. Ostajem pri svome da je nemam i proklinjem sve što ću morati da im dam 2 000 dinara koje sam odvojila za one pantalone na sniženju. Voleli bismo da nam ne date dokument i da vas privedemo. To nam je draže, besno mi saopštava policajac. Sad me već hvata panika. Šta li će mi raditi u toj stanici. Bolje da im platim kaznu na licu mesta. Koturam da nađem novac i pronalazim karticu koja mi se zavukla između dve novčanice. EVO JE! Lepo sam vam rekla da je imam! Kontrolori mi se izvinjavaju: "Mi samo radimo svoj posao."

Policajac se je jedva kontroliše da me ne opsuje. Besan, misli da je sve ovo bila samo farsa. Njegov pogled je neprocenjiv. Shvatam o čemu je pisala devojka iz statusa. Ovo jeste način da im se osvetimo za tretman koji nam pružaju.