Planeta Vegeteriana

U Novom Sadu na Trgu slobode 29. i 30. oktobra, Sajam vegetarijanske hrane i organske poljoprivrede “Planeta Vegetariana”. Pored domaćih i stranih proizvođača najzdravije hrane, posetioci će na malom trgu sa štandovima moći da vide izložbu ekoloških plakata, kao i plakate kampanja svetske organizacije za zaštitu životinja PETA.

Na prvoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, održanoj 1972. godine u Stokholmu, po prvi put je na visokom, međunarodnom nivou, ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou. 

Nešto ranije, krajem šezdesetih godina prošlog veka, čula su se prva upozorenja stručnjaka i različitih ekoloških organizacija o zagađenju, a tek poslednjih deset godina možemo i kao pojedinci da budemo svedoci da nešto nije u redu sa prirodom. U suštini, najvažnije je da svaki pojedinac počne da razlikuje kada je nešto u skladu sa prirodom, a kada joj njegovo lično delovanje nanosi štetu.

Zdrava ishrana podržava ono što se popularno zove održivi razvoj, a što predstavlja skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo naše zemlje, a i planete kao celine sačuvalo i za buduće naraštaje. U prošlogodišnjem izveštaju Worldwatch Instituta "Stanje sveta 2006", jedan od autora, Danijel Nirenberg, koji se bavi temom "Meso na globalnoj trpezi", u veoma iscrpnoj studiji upozorava da je dramatično povećanje potrošnje mesa u svetu, velikim delom odgovorno za glad u svetu i za ekološku katastrofu, jer se velike šume uništavaju zarad proširenja pašnjaka.

Rasipanje obradive zemlje: bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna otprilike jedna četvrtina obradive zemlje. Na jednom hektaru zemlje može se proizvesti 50 kg goveđeg mesa ili pak 4.000 kg jabuka, 8.000 kg krompira, 10.000 kg paradajza ili 12.000 kg celera.

Rasipanje žitarica: polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak i dve trećine. 60% celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju. Tamo od gladi svakodnevno umire oko 40.000 dece, 1,3 milijarde ljudi pati od neuhranjenosti. 50 miliona ljudi umire godišnje od gladi, odnosno bolesti koje su posledica gladi.

Niko na ovoj Zemlji ne bi trebao umreti od gladi: 100 miliona ljudi moglo bi se dodatno prehraniti ako bi se u industrijskim zemljama samo za 10% smanjila potrošnja mesa. Zašto se danas stoka hrani sa toliko mnogo žitarica? Odgovor je jednostavan: tako najbrže dobija na težini. Na ishranu stoke se najviše troši kukuruz i soja. 

Oko 90 miliona hektara svetskog zemljišta moraće da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. godine da bi se postigla globalna obezbeđenost hranom, a polovina tih površina trebalo bi da bude dobijena krčenjem šuma što će imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet. Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida, pa čak i đubriva.

Isto mnogi ne znaju da se ogromna količina morskog ulova ribe takođe melje i meša sa žitnom hranom za stoku, skoro jedna trećina globalnog morskog ulova. Mnogima nije poznato da je Nikola Tesla bio vegetarijanac, dok je još Albert Einstein rekao da: "Ništa neće tako povećati šansu za preživljavanje na zemlji kao korak ka vegetarijanskoj ishrani." 

Izvor:  www.cf.rs
19. oktobar