PORUKA ZA SRBE IZ DIJASPORE: Ni mi ne jedemo kajmak, jer ne možemo da ga priuštimo

Verovatno se i vama nekada dogodilo da prijatelji koji već dobar niz godina žive u inostranstvu
 "na sva usta" govore o tome koliko vole svoju zemlju ali kada treba nešto materijalno da doprinesu nigde ih nema. Kažu:  "Sami ste krivi što se niste snašli" Ili u "Sbiji ima posla, samo niko neće da radi". Beograđanka je rešila da im očita lekciju o rodoljublju  a njeno pismo vam prenosimo u celosti:

"Za one koji vole Srbiju iz daleka.

Dajem sebi za pravo da kritikujem I pljujem Srbiju zato što sam ovde rođena, zato što sam ostala ovde da živim I pamtim bolje dane.

Kada budete delili život I svakodnevicu sa nama, strah I nesanicu zbog mesečnih računa, rata za kredite, ekskurzije, knjige, kupovine zimskih jakni I cipela, moći ćemo da pričamo o životu ovde. Kada upoznate osećaj da Vam deca u prodavnicama traže isto ono što imaju njihovi vršnjaci u celom svetu, a Vi ih odvlačite od gondola, skrećete im pažnju jer ne možete da priuštite, kada prepoznate njihove talente a ne možete da ih finansirate, kada se postidite I pocrvenite pred sobom pa onima oko sebe, kada Vas omalovažavaju lošiji od vas a Vi ćutite. Kada budete spremni da se odreknete letovanja i zimovanja, da se svaki dan suočavate sa bolesnim , gladnim, očajnim, nesnađenim ljudima, javite se da podelimo tu Vašu ljubav.
Zaboravljate da niste otišli zato što je ovde dobro, već iz potrebe I želje za boljim I bogatijim životom. Nemojte nas izjednačavati I porediti, nemojte govoriti da je svuda isto I da je problem u nama, jer mi vrlo dobro znamo kako se živi tamo gde Vi živite. Pričaju nam naša deca koja lutaju po svetu tražeći ono čega ovde nema.

Da ne zaboravim da kažem da nisu svi ljudi koji žive van Srbije isti, ima pristojnih, diskretnih ljudi koji znaju, ne komentarišu I ne zaboravljaju odakle su.

Oni koji kukaju za ajvarom I kajmakom treba da znaju da ni mi to više ne jedemo, ne možemo da priuštimo."