Promenite misli - promenićete život

Doktor David Hamilton, autor knjige “Kako vaš mozak može izlečiti vaše telo” kaže da svaki čovek ima mnogo više uticaja na svoje mentalno i fizičko zdravlje nego što se misli. On poručuje da je mnogo lakše promeniti pogled na život i negativne stavove pretvoriti u pozitivne ukoliko upregnemo snagu svog mozga. Više o tome prenosimo iz njegovog intervjua za magazin "Psichologies".  

Mnoga od vaših istraživanja se fokusiraju na to kako možemo promeniti svoj mozak. Šta mislite pod tim i kakve koristi možemo imati od toga?
- Pre mnogo godina većina naučnika je imala utisak da kad jednom napunite 17 ili 18 godina, vaš mozak i ličnost su zauvek ustanovljeni. Ali ćelije mozga neprestano stvaraju nove uzajamne veze, što znači da on ima sposobnost da se menja. Na primer, ako imate neku ukorenjenu naviku koja je “kodirana” u vašem mozgu, kao što je opuštanje uz piće svake noći, onda su ćelije mozga isprogramirane u smeru takvog ponašanja. Ako vi pak promenite ponašanje, mozak ne koristi te stare veze, i one počinju da nestaju. A formiraju se nove kad počnete da stičete druge navike. 

Možemo li koristiti to saznanje kao pomoć u našem svakodnevnom životu, na primer, zamenjujući negativne misli pozitivnim?
- Apsolutno. Vaš mozak i telo nisu nešto sa čime ste jednostavno rođeni, za čije zdravlje i funkcionisanje ne možete ništa učiniti. Umesto toga, vi neprestano rastete, menjate se, krojeći i oblikujući svoj um i telo. Imate mnogo više uticaja na svoje mentalno i fizičko zdravlje nego što mislite. U stvari, ono umnogome zavisi od toga na šta usmeravamo svoju pažnju. Jednom kad počnemo da sebe zamišljamo pozitivnije, mozak počinje da stvara veze povezane sa tim mišljenjem. A što više vremena provedete na tome, čak i ako samo sanjate da budete pozitivniji, manje vremena trošite na stare načine ponašanja. Stare veze povezane sa negativnim mišljenjem počinju da tonu, a razvijaju se nove. 

Tako, dakle, samo zamišljanje da se ostvari novi pristup može uticati na to kako mozak radi?
- Da, imali smo čuveni harvardski eksperiment sa klavirom, tzv. the Piano Study, koji je vodio naučnik Alvara Pascual-Leonea 1994. On je poveo grupu volontera koji nikad nisu svirali klavir i od polovine je tražio da vežbaju sviranje kombinujući pet nota dva sata tokom pet dana. Druga grupa je jednostavno morala da zamišlja da svira iste te note, tokom istog vremenskog perioda, ali ne dotakavši klavir. Volonterima je svakodnevno skeniran mozak i do petog dana oblast koja je upravljala mišićima za sviranje tih nota znatno se uvećala, ali zapanjujuće - nije bilo razlike između onih koji su zaista udarali po tipkama i onih koji su samo zamišljali da sviraju te note. 

(old_image)Koje korake možemo preduzeti da otpočnemo sa promenama u načinu razmišljanja ili navikama?
- Ako želite da usvojite pozitivniji pristup, preporučujem knjigu Bila Bouena “A Complaint Free World”. Ta knjiga uči kako da, u proseku za 21 dan, novo ponašanje neurološki utemeljite. A knjiga postavlja i izazov pred čoveka da li može izdržati 21 dan bez pritužbi, gunđanja, osuđivanja ili kritikovanja. Počinje se sa nošenjem trake oko ručnog zgloba, i svaki put kad se požalite na nekoga ili nešto, prebacujete je na drugu ruku, onda opet nazad pri novom gunđanju. Većina ljudi su je menjali dvanaestak puta u toku prvog sata. Ali nakon otprilike nedelju dana ljudi su mogli nekoliko dana bez ijedne pritužbe i ne samo da su se oni bolje osećali, već su svi oko njih izgledali srećniji. A ono što je zaista zanimljivo je da ste oslobađanjem od navike “zvocanja” i stvaranja nove - preoblikovanja negativnog u nešto pozitivnije - naterali svoj mozak da radi stvari drugačije, i počne da zasniva nove veze koje će podržati novi oblik ponašanja. 

Šta se dešava ako postoji nešto na šta zaista “prošištite”, na primer imate kćerku u tinejdžerskom dobu koja drsko razgovara sa vama i već ste na kraju strpljenja?
- Morate sami sebe uhvatiti u nerviranju, i onda pokušati da pronađete način da istu stvar kažete pozitivnije. Recimo, ako pričate prijatelju o svojoj kćerki, razmislite kako biste se mogli izraziti sa više razumevanja pa kažite, na primer: “Znam da moja kćerka prolazi kroz buran period što meni zaista otežava stvari, ali sam rešen da je razumem i da joj pomognem.” To nije čarobni štapić, trebaće vremena i vežbe, ali će vas podstaći na više razumevanja. 

Da li taj tronedeljni program funkcioniše i kod menjanja drugih navika ?
- Da. Nakon dve do tri nedelje imaćete znatne neuroplastične promene u mozgu, i umanjiće se privlačna moć vaše stare navike. Na primer, kao zamena kafe biljnim čajem, ili čokolade nečim zdravijim. Nakon tri nedelje, usled neuronske plastičnosti vaši centri za ukus usvojiće novu naviku i biće više raspoloženi za biljni čaj ili zamenu čokolade, jer će te stvari postati privlačnije. 

Da li se treba potruditi da bi se očuvali novi obrasci ponašanja?
- Da, jer stare sveze u mozgu neće potpuno nestati, i možda će u životu biti nekih “okidača” koji su povezani sa starim ponašanjem. Morate biti svesni mogućnosti da će stare navike ponekad isplivati na površinu i morate ih pobediti svojim novim obrascima ponašanja. Kao i za svaku stvar, biće potrebno poraditi na tome, ali vremenom postaje lakše a bićete motivisani i postignutim rezultatima i time koliko se bolje osećate. Neke od starih navika su i dalje bledo prisutne i uvek će biti nekih neželjenih iskušenja, ali naučili ste da birate: “Ovo neću.” 

Priredila: Jelica Vuković