FAJRONT MAJSTORI: Noć kada su Gaga Nikolić i Zoran Cvijanović polupali kafanu
Vest o smrti Bore Todorovića rastužila je svakog ko je video makar jednju njegovu predstavu. O filmovima da ne govorim. Bio je mangup i gospodin.
Zato nije bilo iznenenađenje što je Scena “Mira Trailović” Ateljea 212 bila prepuna na komemoraciji. Ljudi su stajali sa strane kako bi odali poštu onome koga su voleli. Sedeo sam na galeriji odakle sam šacovao ko je došao.
Odmah sam primetio da nema Gage Nikolića. Kako je bio jedan od dvojice-trojice Boricinih najbližiih pajtaša, njegov izostanak je bio uočljiv, lako primetan. Petnaestak minuta posle početka komemoracije, baš u vreme kad se Caci Mihailović obraćao Bori i prisutnima, snimio sam Gagu kako je ušao u salu na sporedna vrata namenjena samo zaposlenima u Ateljeu.
Stajao je desetak minuta i zatim izašao istim putem kojim je došao. Krenuo sam za njim pravo u bife Ateljea 212. Kad sam ušao već je sedeo za stolom sa Zoran Cvijanovićem i Čitom, Borinim i njegovim veoma bliskim prijateljem.
Naručili smo piće za pokoj duše. “Šta ćete da popijete”, upitao nas je Gaga. “Ja ću koka-kolu”, bio je diskretan Cvijanović kad je red došao na njega. Gaga ga je pogledao. Blagi izraz lica brzo se pretvorio u čuđenje. “Pa zar ni sad ne možeš da popiješ nešto normalno? Nikad od tebe čovek”, prokomentarisao je rezignirano. Nekoliko momenata bio je tajac. Čita i ja smo ćutali. “Pa nije tako. Sećaš se koliko sam pio? Mnogo puta smo zajedno zaglavili”, pravdao se Cvija. Gaga ga je posmatrao bez emocije i svešteničkom mirnoćom uzvratio: “Ja se toga ne sećam”.
Cviji je bilo neprijatno. U želji da podseti kolegu i drugara na zajedničke kafanske podvige, a ujedno odvede razgovor u opuštenije stanje, počeo je da se propinje na klupi polukružnog oblika na kojoj smo sedeli . “Jednom smo razlupali bife nas dvojica. Kako se toga ne sećaš. Pili smo celu noć i sve čaše porazbijali. Nisu mogli da nas izbace iz bifea, pa su nam ujutro u tri doneli još 30-ak čaša i obratili nam se rečima “Evo vam, porazbijajte i ovo”.
Gaga ga je gledao ravnodušno. Gospodario je situacijom u bifeu, kao pozorišnom scenom. “Sećam se svega kao da je juče bilo. Malo te zavitlavam. Bori se to sigurno sviđa”, prokometraisao je Dragan blagim tonom dok mu je preko lica prelazio osmeh. “Idi bre ćoveče, oznojih se. Treba ovi ljudi da pomisle kako sam ja neki štreber”, s olakšanjem uzvratio je Cvijanović.
Popili smo za pokoj Borine duše. I prosuli malo pića. Naravno.
Boris Jakić