NIS i "Delta" na čelu Top 300
BEOGRAD, 23. novembar 2009. (FoNet) - u Srbiji su najveći prihodi ostvareni u energetskom sektoru, trgovini na veliko i malo i u sektoru hrane i pića, objavio je časopis Ekonom east Media Group (EMG), u tradicionalnoj godišnjoj ediciji Top 300 najvećih preuzeća u Srbiji rangiranih prema visini poslovnih prihoda u 2008.godini.
Kao i u 2007. godini, na prvom mestu je Naftna industrija Srbije (NIS) sa oko 3,7 milijardi evra poslovnog prihoda. Međutim, prema izveštaju EMG, u 2008. godini je znatnu promenu napravila kompanija "Delta Holding".
Kao zbir konsolidovanih prihoda "Delta M" i "Delta Sport" i 148,5 milijardi dinara prihoda, "Delta Holding" preuzeo je drugo mesto od Elektroprivrede Srbije (EPS) čiji poslovni prihod iznosi 146 milijardi dinara.
Time se, prema rečima glavnog i odgovornog urednika EMG Milana Ćulibrka, u vrhu našla jedna privatna kompanija, što nije bio slučaj prethodnih godina. Od ostalih najvećih kompanija sa većinski privatnim kapitalom su "East Point Holdings", "Victoria Group", "Invej" i "Velefarm", navodi se u ediciji.
Suvlasnik kompanije "Altis Kapital", koja je detaljno učestvovala u izradi publikacije, Marko Mićanović rekao je da deset najvećih preduzeća u Srbiji, u ukupnim prihodima 300 najvećih kompanija, i dalje drži visoko učešće od 35,2 odsto.
On je rekao da je nivo neto zaduženosti, u odnosu na 2007. godinu, porastao za 30 odsto u 2008., ali ta godina, dodao je Mićanović, beleži i rast prihoda, s obzirom da u to vreme kriza nije imala direktne efekte na ukupan promet srpskih preduzeća.
U publikaciji se ističe i da je nastavljen rast konglomerata, kao i sve veći broj malih, porodičnih preduzeća koja prelaze u kategoriju srednjih. Takođe, neke od značajnijih direktnih stranih investicija, kao što su "Telenor", "Vip Mobile", "Idea", "Merkator" i druge, počinju da daju rezutate.
Međutim, prema navodima edicije, kompanije u većinski državnom vlasništvu i dalje predstavljaju provrednu "rak-ranu", s obzirom da je grupacija društvenih i državnih preduzeća, u prethodnoj godini imala gubitak od oko 900 milina evra.
Pozitivni izuzeci, poput "Telekoma Srbija", koja je najuspešnija srpska kompanija prema visini poslovne dobiti, znatno su umanjili ove gubitke.
Ćulibrk je naglasio da srpska privreda neće moći da ima održivi razvoj ukoliko ne bude imala bar desetak kompanija sa godišnjim prometom većim od milijardu dolara. "Kako stvari stoje, nastavio je on, "do toga će nam trebati još izvestan broj godina".
U uvodnom obraćanju predstavnicima najvećih srpskih kompanija, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić poručila je da srpska privreda mora izaći sa novom strategijom razvoja i industrijskim politikama.
Prema nejnim rečima, to će biti novi poziv i zamajac za nova investiranja i predstavljati dugoročne mere za "dan posle krize".
"Mi smo u prethodnih godinu dana, kroz različite ankete, sumirali i kreatorima makroekonomske politike predali predlog kratkoročnih, srednjih i dugoročnih mera sa ključnim porukama, da privreda u budućnosti očekuje ekonomsku i pravnu stabilnost", istakla je Džagić.