Iz kome posle 23 godine
Nikad neću zaboraviti dan kad su me otkrili, bilo je to moje drugo rođenje, rekao je Rom Huben (46), za koga se 23 godine smatralo da je u neurovegetativnom stanju i da mu je mozak mrtav. To, međutim, nije bilo tačno. Naprotiv, Romov mozak je funkcionisao normalno i on je bio svestan svega što se događalo oko njega, samo što to nikako nije mogao pokazati!
Zahvaljujući napretku tehnologije i medicine, a ponajpre majci i sestri koje nikad nisu odustale o njega, Rom sada može da komunicira s ljudima, da saopšti šta oseća i, kako sam kaže, da uživa u životu...
Romova majka Fina Nikolaes je 1983. u usred noći primila poziv od kojeg joj se sledila krv u žilama. Njen sin je nakon automobilske nesreće u bolnici s vrlo teškim ozledama. Šest meseci kasnije lekari su Romovoj porodici saopštili bolnu vest. Pošto se nije mogao micati, govoriti i na bilo koji način signalizirati okolini da razume i da je svestan, zaključili su da je mladić u neurovegetativnom stanju.
Dijagnoza je bila neumoljiva - Romov je mozak mrtav, on je budan, ali bez svesti. Fina je bila očajna: "Rekli su da nema nade."
U početku se porodica za Roma brinula kod kuće, u belgijskom selu blizu granice s Holandijom. Tražila je pomoć u Antverpenu i Ganu. Pet puta je o vlastitom trošku vodila Roma u Filadelfju na poznati institut za lečenje dece s ozledama mozga. Uzalud.
Romov otac se razboleo 1997. Majka i sestra su bile prisiljene da Roma povere na brigu bolnici u Zolderu. Nekoliko meseci kasnije, Romov otac je preminuo od raka. Rom je to znao, jer mu je majka rekla. No, niko nije znao da on to zna. A bio je to jedan od najtežih trenutaka u životu Roma, koji svih tih godina nije bio u neurovegetativnom stanju, nego je imao sindrom "zaključanosti u sebe", zarobljen u svom telu i svestan toga.
"Bio sam jako frustriran u trenucima kad sam bio potreban svojima. Nisam mogao podeliti tugu", priča danas Rom, odnosno niže rečenice preko posebne tastature spojene s njegovim kolicima, po kojoj tipka uz pomoć terapeutkinje.
Krug očaja za Romovu porodicu prekinut je 2006. Njegova sestra je na televiziji videla prilog o napretku koji je postignut u slučaju sličnom Romovu. Lekari su je spojili sa specijalistom za komupjutersko pomaganje paralizovanim osobama.
Onda je Rom uspeo da nogom pritisne posebno dizajniranog kompjuterskog miša. Potom je neurolog Stiven Lorejs, koristeći najnoviji metod skeniranja i tomografije, utvrdio da Romov mozak u potpunosti funkcioniše.
I danas, tri godine nakon tog neverojatnog otkrića, Rom komunicira s okolinom - mikropokretima prstiju navodi ruku terapeutkinje do ispravnog tastera...
"Sad ga prihvataju kao celu osobu. Za mene to znači da više ne moram donositi sve odluke umesto njega. Čak mogu s njim razgovarati na telefon. Terapeutkinja me nazove, on piše na kompjuteru i Linda mi to čita", priča Romova majka koja prikuplja novac za daljnje terapije.
"Još mu je potrebna pomoć u pisanju, jer nema motorne funkcije. No, samo borci prežive. Borba je u njegovoj glavi. Treba imati volju", kaže Fina, dok je Rom rekao da "samo želi da uživa u životu" i čak je počeo da - piše knjigu.
(FoNet)
BRISEL, novembar 2009.