Indijanska salata "Tri sestre"
VAŠINGTON - Kao i svakog poslednjeg četvrtka u novembru, Amerikanci su i ove godine u krugu porodice i prijatelja proslavili Dan zahvalnosti. Tradicionalna trpeza sastoji se od ćuretine, slatkih krompira, pečene bundeve, kukuruznog hleba, brusnica i pite od bundeve.
Prvi obrok za proslavu Dana zahvalnosti u severnoj Americi bio je pripremljen 1621. godine kada su se doseljenici iz Evrope sastali sa Indijancima-domorocima da bi im zahvalili na uspešnoj jesenjoj žetvi.
Prema verovanju mnogih Amerikanaca, doseljenici iz Evrope su uveli običaj proslave Dana zahvalnosti, međutim kako se saznaje u Muzeju američkih Indijanaca u Vašingtonu, severnoamerički Indijanci su takođe odigrali značajnu ulogu.
Poznati kuvar Ričard Hecler je stručnjak za kuhinju severnoameričkih Indijanaca. Njegov tim zadužen je za sastavljanje jelovnika restorana koji se nalazi u Muzeju američkih Indijanaca u Vašingtonu.
Oni su proveli nekoliko meseci izučavajući kakvu su hranu pripremali severnoamerički Indijanci u proteklih nekoliko stoleća. Restoran nudi hranu iz 5 različitih delova Sjedinjenih Država.
Glavni kuvar Hecler objašnjava kakvu su ulogu severnoamerički Indijanci u prošlosti imali u proslavi Dana zahvalnosti:
"Najvažnija stvar je da je to bilo iskreno zahvaljivanje. To je bio kraj godišnje žetve, što je značilo da će moći dobro da jedu do kraja godine – tokom zimskih meseci".
Amerikanci u današnje vreme za Dan zahvalnosti služe tradicionalnu večeru sa ćuretinom. Praznik, međutim, vuče korene s početka 17. veka kada su doseljenici iz Evrope delili obrok sa Indijancima posle uspešne jesenje žetve.
Dan zahvalnosti, zapravo, nije praznik američkih Indijanaca ali kuvar Hecler ističe da su oni pokazali doseljenicima iz Evrope kako da ulove, sakupe i konzerviraju hranu što im je pomoglo da prežive u Severnoj Americi. Mnogi istoričari su uvereni da doseljenici ne bi preživeli bez pomoći Indijanaca.
"Mislim da su Indijanci na Dan zahvalnosti sakupili svu hranu koja im je bila dostupna i delili je sa drugima", uveren je Hecler. On još dodaje da je na prvoj proslavi Dana zahvalnosti bilo raznovrsne indijanske hrane.
"Salata ‘Tri sestre’ sadrži sve što je njima bilo dostupno – pasulj, kukuruz i skvoš, odnosno vrstu jestive tikve. Mislim da je to bilo na njihovoj trpezi - uz ćurku i kukurzni hleb", smatra on.
U Muzeju američkih Indijanaca, kuvar Hecler je pokušao da pomeša tradicionalne sastojke i od njih napravi moderno jelo.
"Kukuruzni hleb je bio zbijen i tvrd jer u njemu nije bilo kvasca. To ima smisla jer su Indijanci morali da nose hranu sa sobom", podseća Hecler i tvrdi da je najvažnija lekcija koju su doseljenici naučili od Indijanaca bilo - kako konzervirati povrće i meso za zimske mesece.
"Dosta povrća je moglo da se osuši, tako da su ga iseckanog ostavljali na suncu. Zatim bi ga koristili u supama i sličnim jelima. Drugim rečima, dobro su znali kako da konzerviraju hranu. Koristili su i so. Zapravo, oni su verovatni jedan od prvih naroda koji su konzervirali hranu i kuvali je sa solju", ocenio je Hecler.
Ipak, prijateljstvo severnoameričkih Indijanaca i doseljenika iz Evrope nije potrajalo. Doseljenici su proterali Indijance sa njihovog zemljišta, a vremenom i izgubili dodir sa tradicionalnom indijanskom kuhinjom – osim na Dan zahvalnosti...
(FoNet)
1. decembar 2009.