Elementarne čestice
Film rađen prema vrlo poznatom istoimenom romanu Mišela Uelbeka. Mračna, pesimistična, a na momente i komična priča o dva polubrata koji pokušavaju da se nose sa svojim životnim izazovima, demonima i uspomenama iz prošlošti
Istovremeno, ovo je priča o sunovratu zapadne civilizacije, otuđenju i promašenim vrednostima.
Dva polubrata, Mihael i Bruno, odrastaju u različitim sredinama, a odlikuju ih drugačije karakterne crte. Ono što ih povezuje jeste nesposobnost da za sebe izgrade stabilan, pre svega emotivni, život.
Bruno zauzima najveći deo filma. Emotivno je prazan, i bez motivacije za životom. Erotske avanture su jedini događaji u kojima nalazi smisao. Tragične su koliko i smešne.
Mihael je pametni biolog koji je takođe emotivno neispunjen. Christian Ulmen, koji tumači lik Mihaela, s malo reči pokazuje baš ono što, u određenom trenutku, Mihael oseća.
Kroz Brunovu ispovest psihijatru saznajemo da su obojica od majke dobili samo manjak ljubavi i podrške. Mihaelov otac se ne pojavljuje. Zaključujemo da uloga oca nije ni postojala u Mihaelovom životu. Brunovog oca srećemo na kratko (ali sasvim dovoljno), kada Bruno odlazi da ga poseti. U zapuštenom stanu, bolestan, alkoholičar, ogorčen, neuspešan. Pozajmljuje novac od Bruna.
Time se, na neki način, objašnjavaju njihovi neuspesi i nezadovoljstva.
Takođe, tok događaja u filmu prate se s gotovo neverovatnom pažnjom, jer ne znate u kom smeru će radnja da ide. Nepredvidivost događaja čini ovaj film jako uzbudljivim...
Iako se glavni likovi radikalno ne menjaju kroz film, na kraju se ipak iznenadite koliko su daleko odmakli, kako jedan od drugog, tako i u svojim emotivnim fazama. Ali, sudbina Bruna i Mihaela neobjašnjivo je osuđena da bude tragična...
Još jedan od utisaka koji ostaje posle filma jeste da bi možda trebalo pročitati knjigu i još jednom odgledati film kako bi se bolje razumeo. Na kraju krajeva, ovo nije film na „prvu loptu“.
Nada Veljković