Apokalipto
„Pobesneli Maks” ponovo plovi rekama krvi. Simboličan naslov “Apokalipto” i Mel Gibson koji vas neće iznenaditi, ali sigurno hoće šokirati svojom bolesno uvrnutom fascinacijom ljudskom krvlju koja, slično kao i u “Stradanju Isusovom” lipti sa ekrana
Ovog puta Mel se pozabavio pričom o poslednjim danima drevne civilizacije Maja u centralnoj Americi. Kraljevstvo velike civilizacije Maja je na zalasku. Glavni junak filma – mladić Jaguareva šapa iz seoceta u džungli, izabran je za jednu od žrtava, koja bi trebalo da umilostivi boga Sunca…Da bi ispričao ovu priču, Mel Gibson angažovao je mahom autohtone južnoameričke Indijance, bez glumačkog iskustva, koji govore dijalektom Jukatek Maja. I to je, uz dobar kostim, ono što ovom filmu privući sve zaljubljenike u egzotično.
Masovne scene, brutalnost, koja će sigurno pogoditi i one sa najtvrđim želucem, potera kao u najboljim kompjuterskim igricama, uz malo priče koja će vam otkriti srce i dušu Maja, osnove su ovog filma, koji će kao i sva prethodna ostvarenja navedenog autora sigurno imati svoju publiku. Nestašni dečaci kojima je dosadilo da jure mačke i pse po komšiluku, oni koji vole da vide poneku zanimljivu tetovažu ili dobar pirsing, pronaćiće u ovom filmu svoju “Meku”.
Oni koji veruju da je s pričom o padu jedne civilizacije Gibson aludirao na sadašnju zapadnu civilizaciju i SAD, a da ljudske žrtve Maja poredi sa slanjem vojnika u Irak, ostaće u nedoumici.
“Apokalipto” uglavnom deluje kao dobro urađen film za agitaciju, u korist belog čoveka. Pomislićite sigurno, u jednom trenu, da je za te jadne polulude nezrele Indijanace najbolje da žive pod štapom “civilizovanih hrišćana”, koji su ih, eto, oteli iz čeljusti “neznanja”, “mitskog načina mišljenja” i ukrotili kao divlje životinje. Mel Gibson, je civilizaciju Maja shvatio kao skupinu divljački brutalnih ratnika, zatvarajući oči pred dostignućima Maja, koje u Melovim očima deluju kao skupina drogiranih šizofreničara koji ništa drugo ne rade, osim što se međusobno ubijaju.
Gibson je u potpunosti zaobišao činjenicu da ne postoje dokazi da je narod Maja praktikovao široko rasprostranjena masovna žrtvovanja.
Poznati glumac u ulozi reditelja se još jednom predstavio kao sveznalica, zatvorivši oči pred činjenicama i svodeći naučna i kulturna otkrića na nivo senzacije ili senzacionalnog klanja. Osvajanje Amerike od strane Evrope i 100 miliona života Indijanaca, koji su se ugasili u korist širenja “uzvišenije civilizacije” ostaće da čeka neki drugi film ili neki drugačiji svet.
Danijela Tadić