Pre potopa

Svaka prazna reč zagađuje okolinu - slogan je koji se odnedavno emituje na BBC televiziji u znak upozorenja opasnosti od globalnog zagrevanja i praznih reči koje planetu ne mogu sačuvati

Ako smo dosad i mislili da će globalno zagrevanje, “tamo nekad”, za 100 i više godina, za “samo” nekoliko milimetara povisiti nivo mora i da o tome ne treba da brinemo jer to nećemo ni doživeti, sada je sasvim očigledno da klimatske promene izazvane zagrevanjem planete već niz godina uzrokuju katstrofe koje odnose na hiljade ljudskih žrtava i menjaju biljni i životinski svet.

Sada, kada je nedvosmisleno utvrđeno da globalno zagrevanje menja klimu na planeti, a posledice su poplave, suše, uragani i orkanski vetrovi, čak i u Evropi gde ih nije bilo, svet je postao svestan da je problem pred našim vratima.

Magistar meteorologije Verica Gburčik iz nevladine organizacije “Škola za opstanak”, za portal Nadlanu.com je izjavila da je oko 80 posto prirodnih katastrofa u svetu izazvano meteorološkim uslovima, a ekstreme u klimatskim promenama izaziva upravo globalno zagrevanje.

Dakle, kada u novinama vidite naslove: “Serija tornada u Americi”, “Najmanje 31 žrtva olujnog nevremena u Evropi”, “Orkan zatvorio škole u Nemačkoj”, budite sigurni da su sve to posledice preteranog zagrevanja zemlje. A tome je doprineo čovek, neumerenom emisijom štetnih gasova. Setimo se prošlogodišnjih poplava u Srbiji, klizišta, porušenih kuća…štete koja još ni danas nije svugde i u potpunosti sanirana, a već prete nove nepogode.

Zemlja ne može da se hladi

Verica Gburčik kaže da je Svetska meteorološka organizacija konstatovala da temperatura vazduha raste u poslednjih 50 i više godina. Zato je formiran Međuvladin panel za klimatske promene, koga čini nekoliko hiljada naučnika iz celog sveta. Prvi izveštaj Panela pojavio se 1990. godine i nadalje svake pete godine. Analizira se prethodni period, sprovode istraživanja i konstatuje - kakva je trenutna situacija i kakve su projekcije za narednih 100 godina.

I dok je u prvim izveštajima, na osnovu merenja temperature pri tlu, na zemlji i sa satelita, evidentan trend porasta temperature, koji bi, kako je konstatovano, “mogao da izazove ozbiljne promene klime”, najnoviji izveštaj donet početkom februara ove godine vrlo dramatično pokazuje da je globalno zagrevanje već izazvalo promenu klime i da je za to odgovoran čovek.

Uzrok tog zagrevanja, pre svega, jeste emisija takozvanih “gasova staklene bašte”. Te emisije potiču iz industrije, energetike i saobraćaja. Najveći zagađivači su ugljen-dioksid, koga sada ima već 30 procenata više nego pre industrijske ere, a štetni su i metan i azotovi oksidi. Verica Gburčik objašnjava da ovi “gasovi staklene bašte” izazivaju efekat koje uzrokuje staklo u pravoj staklenoj bašti:

“Gasovi odlaze na visinu, zadržavaju se dugo u atmosferi, ne razlažu se brzo i stvaraju bukvalno omotač koji ima isti efekat kao staklo. Sunce dolazi do zemlje, zraci zagrevaju planetu, međutim, refleksija, odnosno zračenje sa zemlje, nazad u vasionu, koje mora da bude izbalansirano sa dolaznim zračenjem, ne može da ode, dakle - zemlja ne može da se hladi”.
(old_image)
Najbrži porast temperature zabeležen je u poslednjih 15 godina, a to je ujedno i najtopliji period u poslednjih 1000 godina. Najtoplija godina je 1998, zatim 2005, dok je prošla 2006. gedina bila šesta po redu najtoplijih godina.

Sve češći uragani čije posledice ni bogata Amerika ne može finansijski lako da podnese jer su štete u visini nekoliko desetina milijardi dolara, potpuno su uozbiljile upozorenja ekologa i meteorologa da moramo hitno preduzeti mere za očuvanje životne sredine. Još je 1992. godine, na velikom ekološkom samitu u Riju doneta Konvencija o zaštiti klime, a 1997. godine je usvojen čuveni Kjoto protokol – koji predstavlja mehanizam regulacije, redukcije i eliminacije gasova staklene bašte do 2012. godine. Nažalost, tek pre dve godine taj protokol je stupio na snagu jer ga nije potpisao dovoljan broj zemalja, a ni pred našu skupštinu nije još stigao na ratifikaciju.

Mislimo brzo

Svaki dan nečinjenja i zatvaranja očiju pred onim što se događa ne samo da povećava broj žrtava, već umanjuje šansu da spasimo planetu. Samo tokom leta 2003. godine zbog izuzetno visokih temperatura i toplotnih talasa bilo je 27.000 smrtnih slučajeva u Evropi. Rezultati istraživanja govore da se vrela leta mogu očekivati svake druge godine do sredine ovog veka. Ekstremni vremenski uslovi 2003/04 koštali su evropske zemlje približno 20 milijardi evra.
.
Naša sagovornica Verica Gburčik upozorava da je jedna od odlika promene klime - promenjljivost. Ali promena i promenljivost nisu isto: “Promena klime, na koju utiče zagrevanje zemlje usled emisija štetnih gasova, proces je koji traje 100 i više godina, a promenljivost se dešava u kraćim vremenskim periodima. Zaparvo, sve češće su smene ekstremnih vremenskih događaja. Periodi visokih temperatura kad im nije vreme, do veoma niskih temperature tamo gde je to neuobičajeno. Primer za smene ekstrema su upravo pojava olujnih vetrova, uragana i tajfuna na Atlantiku i Pacifiku, ali i olujni vetrovi na kontinentalnim delovima Evrope”.

Stručnjaci konstatuju, kaže ona, da bi do kraja veka temperatura mogla da poraste za dva stepena, a uz ekstremni porast koncentracije gasova i do 5,8 stepeni. E sad, kada se kaže da bi prosečan porast remperature mogao da bude između 2 i 6 stepeni celzijusovih, to možda nekima i ne zvuči dramatično, ali evo primera šta to znači za život na zemlji : “Rekonstrukcijom je utvrđeno da je u ledenom dobu, kada su živeli dinosaurusi i koje je bilo pre više miliona godina, temperatura bila za svega dva stepena u proseku niža od današnje. Dakle, dva stepena potpuno mogu da promene klimu, a time i biljni i životinjski. A da ne govorimo šta bi se dogodilo s porastom temperature od 6 stepeni”, upozorava Verica Gburčik.

Ona kaže da je najnoviji međunarodni izveštaj, sačinjen početkom ove godine, doneo naučnu osnovu, dijagnozu i prognozu i da je skraćena verzija dostavljena svima u svetu koji kreiraju politiku, jer je ponašanje čovečanstva sada i ubuduće veoma bitno i odraziće se na život na planeti i njen opstanak.

Na pojedinim delovima planete, naime, već su poremećeni lanci ishrane, nema ni dovoljno vode pa se narednih godina očekuju talasi miliona ljudi koji migriraju ka klimatski povoljnijem delu sveta.

(old_image)Ova pojava takođe je nepovoljna za društveno-ekonomske sisteme i o tome i političari moraju da misle.

Ali to nije sve. Svetska zdravstvena organizacija je konstatovala da se epidemiološka karta sveta promenila. U Evropi, u skandinavskim zemljama, u Americi pojavile su se neke bolesti koje su bile karakteristične samo za tropske delove sveta. Sada se pojavila malarija i benga groznica, jer se mnogi insekti i glodari, prenosioci bolesti prilagođavaju promenama, šire distribuciju ka ranije hladnijim zonama i izazivaju bolesti.

U akciji zvezde, političari I prinčevi

S obzirom na to da rešenje ovog problema nije ni lako, ni jeftino, niti ga je moguće postići brzo, u svetu su na širenju svesti o opasnosti globalnog zagrevanja angažovani i prinčevi, političari i glumci. Nedavno je britanski princ Čars u Njujorku primio nagradu za doprinos očuvanju životne sredine Global Enviromental Citizen koju pojedincima iz celog sveta dodeljuje ugledni američki univerzitet Harvard. Princu su nagradu uručili bivši potpredsednik Amerike Al Gor i glumica Meril Strip.

Mr Gburčik upozorava da, ukoliko bismo svi, svuda u svetu u ovom čast prestali da emitujemo štetne gasove, temperatura bi do kraja veka još rasla do dva sepena i onda bi tek počela rehabilitacija i hlađenje. Ukoliko, pak, nastavimo da uništavamo okolinu, trend porasta temperature biće još veći, a ekstremne promene i nepogode biće sve češće i intenzivnije.

Led na Arktiku se topi, snežni pokrivač nestaje iz godine u godinu i to se najviše zapaža u proleće. Svetske organizacije za praćenje klimatskih promena prognoziraju da će pedesetih godina ovog veka snega biti samo na visokim planinama.

“I mi, dakle, sa sigurnošću možemo reći da su promena klime i ekstremi stigli kod nas, ne samo zbog čestih poplava već i zbog povećanog vegetacionog perioda. Kod nas su u januaru ove godine procvetale voćke”, podseća mr Gburčik i naglašava da linija trenda porasta temeperatue u Beogradu veoma liči na svetsku.

Nema više prelaznih godišnjih doba nego se brzo skače iz leta u zimu, biće sve više vrelih dana što je velika opasnost za ljudsko zdravlje, kao i za biljni i životinjski svet, pogotovo u interakciji s visokim zračenjem i opšim zagađenjem, na koje se u našoj zemlji ne obraća dovoljno pažnje.

Evropska unija je donela novu energetsku strategiju. Predviđeno je da do 2020. godine Evropa smanji emisije gasova staklene bašte najmanje za 20 procenata. Da bi to uradila, sve više se napušta korišće(old_image)nje fosilnih goriva, pre svega ugljen dioksida jer je njihovo sagorevanje glavni uzrok emisije gasova staklene bašte. Dakle, prelazi se na takozvane obnovljive izvore energije – sunce, vetar i geotermalnu energiju. Evropa apeluje na sve zemlje da stanu iza takve strategije i da se krene na čiste oblike energije. U početku je to skupo, ali mnoge zemlje već idu ka tome: Nemačka i Holandja kao energiju najviše koriste vetar, a Austrija i Japan - sunce. Do sada su bile velike investicije ali se cena struje već spustila jer sve zavisi od masovnosti korišćenja prirodnih izvora energije.

Nedavno je glumac Orlando Blum izjavio da svoju novu kuću koju gradi u Londonu, osmišljava u znaku ekologije i žaštite čovekove okoline. "Biće onoliko `zelena' koliko budem mogao", izjavio je glumac koji je u Holivudu prisustvovao dobrotvornoj zabavi u korist ekološke organizacije Global Green USA, jedne od onih angažovanih u borbi protiv globalnih klimatskih promena. Kuća će imati "solarne panoe na krovu, sijalice koje štede struju - sve proizvode najnovije tehnologije koji ne štete okolini", rekao je Blum.

Naravno, ne može svako da živi potpuno "zelenim" životnim stilom, rekao je ovaj glumac ali je podsetio da svako može da učini bar nešto. Na primer – da isključi iz struje televizor ako ne gleda program. Ne mora to da bude nešto kapitalno, postoje i sitne stvari koje možemo da uradimo.

Bez ledenog doba

Naravno, i države bi u svojim programima trebalo da predvide subvencije, da pomognu i podstaknu ovaj proces. Naša zemlja, kaže Verica Gburčik, pravi strategiju u tom pravcu ali će nas na to obavezati i potpisani evropski standardi.

“Ako sve zemlje krenu tim putem, zaustaviće se proces otopljavanja, ali moram da kažem da to neće ići brzo, jer te supstance imaju jako dug život u atmosferi. I ljudima se ovde mora reći istina, egzaktna, pa ako se izazove panika – neka panika. Dok to ne uradimo, ništa se neće preduzeti. Uostalom, naša zemlja je potpisnica konvencije o javnosti svih podataka koji se tiču životne srdine”, podseća naša sagovornica.

(old_image)Na pitanje - da li je u ovim uslovima uopšte ostvariva teorija profesora Milutina Milankovića o smenjivanju vremenskih ciklusa po kojoj mi ulazimo u ledeno doba, mr Gburčik objašnjava da se professor Milanković rukovidio isključivo astronomskim parametrima. “On je svoju teoriju o ciklusima postavio na osnovu odnosa sistema sunce – zemlja, nagib i promene nagiba i po toj teoriji je perod koji sledi – ledeno doba. Ali professor Milanković nije imao u vidu da će čovek u velikoj meri promeniti sastav atmosfere i time uticati na prirodne cikluse. Dakle priča o ledenom dobu više ne stoji. Procesi o kojima govorimo idu strašno sporo i trebalo bi da se dogodi neki strašan udar na atmosferu da bi zaista i došlo do ledenog doba. U ovom veku ga neće biti”, konstatuje Verica Gburčik.

Hipoteza naučnika o ledenom dobu, osim cikličnosti i nagiba zemlje je i u tome da je tada neki ogroman meteorit pao na zemlju, podigla se velika količina prašine i raznih drugih čestica u vazduh i na zemlji je gotovo potpuno nastao mrak, nije dopiralo sunce, zemlja nije mogla da se greje i zato se hladila. Sada je potpuno obrnut proces jer se atmosfera zbog štetnih gasova greje. A jedna od glavnih posledica sada jeste potpuna promena biodiverziteta, odnosno, nestaju mnoge biljne i životinjske vrste koje ne mogu da se prilagode novim klimatskim uslovima.

Zato o ovako važnoj temi moramo misliti danas. Ali ne onako kako su to učinili učesnici nedavno održanog samita u Davosu. Na jedno od najvažnijih predavanja - o globalnom zagrevanju, većina svetskih političara doputovala je helikopterom.

Jasminka Kocijan