Otvoren vizitorski centar Sirmijum

Vizitorski centar, kako je Marcelinus govorio, "slavne i mnogoljudne majke gradova"- Carske palate Sirmijum, zvaničo je otvoren za posetioce. Sirmijum, kako se u doba Rimljana zvala Sremska Mitrovica, posetili su čelni ljudi Srbije - predsednik Boris Tadić, ministar za kulturu Nebojša Bradić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji su i otvorili Vizitorski centar.

Vizitorski centar objekat je od izuzetnog značaja, projketovan s ciljem da zaštiti Carsku palatu s kraja trećeg i početka četvrtog veka, ali i da se posetiocima omogući da izbliza vide Palatu i ostatke građevine i mozaika.

- Rimski lokaliteti su kulturno blago i prilika da se svetu predstavimo u drugačijem svetlu nego prethodnih decenija. Na području Srbije, postoje svedočanstva o Rimskom carstvu i ona su, otprilike, smeštena uz Savu i Dunav, istorijski prostor sukobljavanja ne samo na Balkanu već i Evropi. Ovo je prostor na kojem je definisana sudbina Evrope. Poznato je da je na prostoru Srbije rođen car Konstantin, sada se približavamo godini obleležavanja Milanskog edikta kada je pre 1.700 godina definisana hrišćanska budućnost Evrope, naša je namera da Srbiju i prostor na kojem su rođeni rimski carevi, uključimo u svetsku prezentaciju i proslavu. Verujem da pored Milana, i Sremska Mitrovica i Niš mogu imati svoje mesto te velike 2013. godine, rekao je Tadić.

Prema Tadićevim rečima, to će biti prilika da pokažemo da je Srbija sastavni deo Evrope i da ne sme biti izolovana kad su u pitanju evropske integracije.

- Evropa nije samo mirovni, ekonomski, politički, već i kulturološki projekat. Insistiram na uključivanju u Evropu s našim kulturnim identitetom... Ovo što je urađeno u Sremskoj Mitrovici u ravni je sa svetskim standardima, mislim pri tom i na Viminacijum, Gamzigrad, velika nalazišta kod Kladova, kazao je Tadić.

Predsednik opštine Sremska Mitrovica Branislav Nedimović zamolio je predsednika Srbije i ministre da pomognu kako bi i Sirmijum, poput Feliks Romulijane kod Gamzigrada, bio stavljen na listu svetske kulturne baštine Uneska.

Ostaci Rima u tipično sremačkom mestu
(old_image)
Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica započeo je tokom 2006. rad na natkrivanju lokaliteta Carska palata Sirmijum. Arhitektonsko rešenje objekta prilagođeno je, prema rečima arheologa, obliku lokaliteta. Masivni zid na koje se oslanja krovna konstrukcija od lepljenih i lemeliranih nosača ukomponavana je u gradsko jezgro čari jednog tipično sremačkog mesta, koje još na sreću pamti vreme kad je bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva.

Ovo je i zajednički projekat Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koje je uložilo u Carsku palatu 62, 5 miliona dinara i Ministarstva kulture koje je učestvovalo u realizaciji sa 78 miliona dinara.

- Kultrno nasleđe je shvaćeno kao resurs, ono je bitno za razvoj ljudi i njihovih zajednica, za interkulturni dijalog, ali je i model ekonomskog razvoja - rekao je ministar za kulturu Nebojša Bradić.

Poseta najviših zvaničnika Srbije izazvala je i veliku pažnju meštana Sremske Mitrovice, neki su, kao jedna starija gospođa, iako žive skoro preko puta, baš danas pokušali da obore "ogradu zvanu - obezbeđenje na najvišem nivou" i posete Vizitorski centar.

Kapija na ruti Put kulture rimskih imperatora

Sirmijum je kako je objašnjeno shvaćen kao "kapija", svojevrsni ulaz na ruti "Put kulture rimskih imperatora u Srbiji", koja obuhvata arheološke lokalitete u Požarevcu, Velikom Gradištu, Golupcu, Majdanpeku, Kladovu, Negotinu, Zaječaru, Knjaževcu, Svrljigu i Nišu.

Uz stihove iz Ovidijevih "Metarmofoza", atmosferu starog Rima dočarali su i glumci Beogradskog dramskog pozorišta i rediteljka Milica Kralj.

Carska palata koju još krase nestvarno maštoviti mozaici, otkrivena je u južnom delu Sirmijuma, uz južni bedem, koji je bio postavljen na liniji savske obale.
Ostaci su otkiveni 1957. godine, a prilikom iskopavanja na svetlost dana izašli su ravni i apsidni rimski zidovi koji čine prostorije raznih dimenzija, delovi uređaja za centralno grejanje, freske s motivima biljaka, ostaci kanalizacije, vodovoda. Eh! šta bi rekli stari Rimljani kad bi saznali da mnogi srpski gradovi ni u 21. veklu nemaju kanalizaciju?

Posebnu zanimljivost, prema rečima arheologa, predstavljaju dobro očuvane instalacije za centralno grejanje sa toplim vazduhom. U severnom delu palate pronađene su i mreže zidanih kanala i dve zidane peći za zagrevanje vazduha.

(old_image)Istoričari i arheolozi govore i da je Konstantin Veliki živeo duže vreme s porodicom u Sirmijumu, u njemu je proslavio 15 godina vladavine. U Carskoj palati rođen je njegov sin Konstancije II, a najstariji sin Krisp proslavio je na ovom mestu venčanje. Konstantin Veliki je jedno vreme planirao da Sirmijum postane novo sedište Rimskog carstva, pre nego što je počeo graditi Vizant (Konstantinopolj). O važnosti Sirmijuma najbolje govori podatak da je ovde rođeno čak šest rimskih imperatora - Decije Trajan, Aurelijan, Prob, Maksimijan Herkulije, Konstancije Drugi i Gracijan.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije Gorana Petkovića, Sirmijum će se naći na Putu rimskih careva, velikom turističkom projektu države Srbije.

Vrednosti i lepote Sirmijuma ističe i profesor arheologije državnog univerziteta u Njujorku Majkl Verner, koji je pre 50 godina učestvovao u sistematskim istraživanjima Sirmijuma u američko-srpskom projektu.

- Carska palata je jedinstvena i zaslužuje upravo ovakav tretman i velelepni izgled, kaže Verner.

Po najvišim svetskim standardima

Vizitorski centar izgrađen je posle tri godine, a natkrivanje lokaliteta izvedeno je u okviru projekta "Putevima rimskih careva". Objekt je površine 2.680 kvadrata, sa 350 metara kvadratnih mozaika. Na donjem nivou mogu se videti ostaci lokaliteta, mozaici, dok su na drugom nivou dopunski sadržaji - makete, videobimovi. Objekat je, kako se moglo videti, izrađen po najvišim standardima sa sanitarnim i električnim instalacijama i instalacijma za regulisanje vlažnosti i temperature vazduha.

Koliko svetski stručnjaci shvataju važnost Sirmijuma jasno govori i podatak da su francuski arheolozi, koji su ovde već radili 2003. godine, uspeli da istraživanje ovog lokaliteta uvrste u planove francuske arheologije koje finansira država.

Tekst: Danijela Tadić
Fotografija: Marko Risović