Dobro raspoloženje za dobro zdravlje

Zdravo je da budete dobro raspoloženi. To potvrđuju i moderna ispitivanja mozga. Ko se neprestano trudi da poboljša svoje raspoloženje, doprinosi i poboljšanju svog i fizičkog i mentalnog zdravlja, kaže Julia Umek, bečka psihološkinja.

Lepe i prijatne misli
Raspoloženje nije ništa drugo do harmonična interakcija neurotransmitera, tj. naših hormona sreće. Prijatne i lepe misli mogu da vam poprave raspoloženje.
U nastavku pet saveta kako da to postignete:

Stavite se u poziciju posmatrača
Ako želite da prizovete sreću i dobro raspoloženje, posmatrajte sve stvari koje vam se dešavaju u životu u širem kontekstu. Gledajte na situacije u svom životu iz ugla posmatrača, tako kao da gledate neki film. Sebi dodelite ulogu neke simpatične osobe. Osobama koje su raspoložene i vedre obaveze koje imaju izledaju lakše i izvodljivije, nego osobama koje su loše raspoložene.

Ako ste loše raspoloženi, onda vam se i obaveze i poslovi koje ionako ne volite da radite čine još mučnijim. Pozitivno raspoloženje tokom kog se fokusirate na pozitivnu stranu neke situacije, dozvoljava vam da se na mentalnom nivou distancirate od te aktuelne situacije i mnogo lakše shvatite kako nešto da sprovedete u delo ili savladate neku prepreku. To vam pomaže da ostanete vedri i raspoloženi.

Pazite na držanje tela
Raspoloženje se ogleda i kroz držanje tela. Istraživanja neurobiologa pokazuju da osobe koje udahnu duboko, isprave kičmu, izbace grudni koš, puste ramena da malo „padnu“, isprave glavu i opuste mišiće lica poprave svoje rapoloženje jer mozak misli da je osoba dobro rapoložena. To vas s druge strane za druge ljude čini simpatičnom i privlačnom osobom i ispunjava vas pozitivnom energijom.

Smejte se!
Smeh je uvek odličan pokretač dobrog raspoloženja. Ljudi se radije druže sa nasmejanim osobama i više im i veruju, nego osobama koje su namrgođene. Osmeh na licu ili pak smeh od srca, kao što ga viđamo kod male dece, dugoročnije popravljaju raposloženje.

Naučnici koji se bave istraživanjem mozga kažu da osobe koje često druge osobe ispituju i navode ih da se podsete simpatičnih i veselih dogodovština, priča, filmova ili nekih drugih lepih stvari iz njihovog života i dozvole da ih dobro raspoloženje i sreća drugih ljudi ponesu, na taj način treniraju svoj mozak da sreću i veselo raspoloženje zapamti.

Nemojte da ustajete na levu nogu!
Od ranog jutra morate da „radite“ na svom dobrom raspoloženju. Ko sebi već od ranog jutra dobro čini i izbegava da „ustane na levu nogu“, tj. ko sebi, na primer, u život uvede neki dnevni ritual koji mu prija, taj svoj dan počinje dobro raspoložen.

Doručak za dobro raspoloženje, tj. „mood-food-breakfast“ pospešuje lučenje hormona sreće.
Ko, na primer, svoj dan započne čašom hladne, osvežavajuće vode, zatim pojede okrepljujuću jabuku i nekoliko oraha, pa potom uživa u šolji kafe ili čaja ili možda u parčetu hleba sa kačkavaljem i taj svoj jutarnji ritual zaokruži parčencetom čokolade sa 70% kakaoa, ta osoba svoj dan započinje raspoložena i vesela.
Ova kombinacija namirnica vas na brz način snabdeva energijom i pomoću njih postajete otporni na bolesti koje izaziva stres.

Iskoristite prednosti sunca
Sunce, kao i sama godišnja doba i određeni praznici mnogo utiču na naše raspoloženje. Božićni i novogodišnji praznici kod mnogih ljudi izazivaju loše raspoloženje. I ljudi koji imaju ispunjen život ponekad su nesrećni. Melanholija je sastavni deo života. Kao što i lepe stvari u životu prolaze, tako će i ružne stvari proći. 

Važno je da svaki trenutak maksimalno iskoristite i da se u mislima uvek okrenete ka budućnosti koja život može da promeni nabolje. Naše misli i osećanja utiču na naše mentalno zdravlje. Omiljena misao za dušu koja će momentalno poboljšati naše raspoloženje jeste: „Kome sam na čemu zahvalan/na?“ 

(Compress)
BEČ, decembar 2009.