PRIČA O PRAŠTANJU I VERI U SEBE: Novi roman Vesne Dedić “Ničija”

Glavna junakinja romana “Ničija”, Danka, veruje da je život bajka kada si u zagrljaju onog koga voliš. Njena drugarica Maša više veruje u basne jer uvek na kraju neko nekog prevari. Od rodne Budve, studentskih dana u Beogradu, do života u Štokholmu njih dve prolaze decenije trošeči godine kao sate. Pročitajte u nastavku šta nam je autorka rekla o svom novom romanu.

Kakva je veza između vaše nove priče i onih koje ste nam predstavili do sada u svojim knjigama?

– Svaki moj roman je melodrama i svaki je priča o životu današnjih devojaka i žena. Posle svakog romana javi mi se na hiljade žena koje tvrde da mi je njihova najbolja prijateljica ispričala baš njenu životnu priču. Verujem da je smisao svakog književnog dela da se čitalac pronađe u njemu, da se nad nekim stranicama rasplače, uz neke da se smeje i da mu kada zatvori korice bude žao što je kraj.

Gde ste pronašli inspiraciju za svoje nove likove? Da li ste je crpili i iz realnih situacija iz vašeg života i ljudi koji vas okružuju?

– Svaki roman, pa i ovaj “Ničija” je rezultat pažljivog osluškivanja šta se događa u životu i srcima ljudi koji mene okružuju, u mom životu, ali i kao svaki novinar sve teme kojima ću se baviti u romanu analiziram razgovarajući sa psiholozima i stručnjacima iz oblasti kojima ću se baviti. U romanu “Ničija” glavna junakinja Danka veruje da je život bajka kada si u zagrljaju onog koga voliš, dok njena drugarica Maša više veruje u basne jer uvek na kraju neko nekog prevari. Od rodne Budve, studentskih dana u Beogradu, do života u Štokholmu njih dve prolaze decenije trošeči godine kao sate. „Ničija“ je roman o zaljubljenosti, toj dobrovoljnoj predaji sopstvenog života nekom drugom kojeg i ne poznaješ, o propuštenim šansama i razmišljanju koja je to misao sa kojom čovek treba da napusti ovaj svet. Napisala sam priču o greškama koje napravo u strahu od samoće, o umiranju ljubavi u braku, o neverstvu, o podnošenju osećaja da si iskorištena. Kroz atmosferu stare Budve, Beograda devedesetih, Štokholma sa emigrantskim predgrađima, kriminala i narko bosova, kao i današnjeg Balkana, ispisala sam melodramu koja oslikava situacije i osećanja u kojima će se pronaći i žene i muškarci, i heteroseksulni i homoseksualni parovi i samci i oni u srećnim, ali i brakovima u kojima je ljubav počela da umire. Roman “Ničija” je i putokaz čitateljkama kako da nauče da budu svoje, ni nečije ni ničije ni svačije, roman o praštanju i veri da te onaj koji ume da voli uvek negde čeka.

Pored vašeg stalnog novinarskog posla pisanje vam je sigurno u početku bilo hobi. Da li je i danas tako?

– U svetu su najbolji novinari i pisci, jer to su dve profesije koje se prožimaju. Ne razdvajam jednu i drugu jer onoliko koliko priče gostiju iz “Balkanskom ulicom” utiču na moje romane, toliko i sati pisanja utiču na kvalitet mojih televizijskih intervjua. I moja emisija i moji romani govore o trenucima sreće i tuge koji obeleže nečiji život.