NEBOJŠA GLOGOVAC U NAJKOMPLEKSNIJOJ ULOZI ŽIVOTA: Film Rajka Grlića - ljubavna je priča o mržnji inspirisana stvarnom zemljom

"Ustav Republike Hrvatske" u produkciji Interfilma i distribuciji Blitza, ljubavna je priča o mržnji, inspirisana stvarnom zemljom, priča koja razotkriva sve naše netrpeljivosti, predrasude i mržnju prema različitostima.

To je priča o hrabrosti da danas budeš ono što jesi i pokušaju da se uprkos svemu voli. U glavnoj ulozi pojavljuje se proslavljeni srpski glumac Nebojša Glogovac u najkompleksnijoj filmskoj ulozi u karijeri.

Nebojša u filmu glumi penzionisanog profesora, koji je pritom deklarisani homoseksualac i transvestit, dok uz njega još igraju Ksenija Marinković, Dejan Aćimović i Božidar Smiljanić, a scenario potpisuje Ante Tomić zajedno s Rajkom Grlićem.

Rajko Grlić koji je publiku oduševio ostvarenjima kao što su "Samo jednom se ljubi", "Karaula", "Neka ostane među nama" ovoga puta donosi vrlo intimnu, ljubavnu priča o četvoro ljudi koji žive u istoj stambenoj zgradi u centru Zagreba. Priča je to o ljudima koji su međusobno vrlo različiti, od društvenog statusa do seksualne orijentacije, od političkih stavova do religija kojima pripadaju ili ne pripadaju.

Ovaj film otkriva da li se neko uronjen u predrasude i mržnju može pretvoriti u normalno ljudsko biće i da li takav neko može ići i korak dalje i pokazati da je ispod ledene maske satkan od ljubavi. Svaki čovek koji voli svoju zemlju bi morao znati Ustav. Ljudi kojima je državnost važnija od svega na svetu obožavaju institucije i strastveno govore o državnosti s mnogo erotskog naboja. Očigledno eros čuči u raznim stvarima, pa čak i u tekstu Ustava Republike Hrvatske.

Rajko Grlić o filmu kaže:

- U našoj priči, osim prostora, glavne likove spajaju i njihovi, često suprotstavljeni, 'demoni prošlosti'. Demoni koji ih teraju da žive više u prošlosti, nego u sadašnjosti. Svestan sam da pričati o tome nije ni jednostavno ni lako. Isto tako znam da se u takvoj priči ponekad mora biti direktan, čak i grub. Uz sve to moja nakana je vrlo jednostavna, želim se baviti živim ljudima, ne mrtvim idejama. Zato od ove priče i njenih junaka ne nameravam da pravim 'tragediju'. Dapače, želja mi je da o svim tim 'teškim stvarima' pričam s malim, jedva primetnim smeškom na licu, s toplinom s kojom se može voleti i najnegativniji junak.