Holandski plesni teatar
Beograd je spreman za igru. Četvrti Beogradski festival igre svečano je otvoren nastupom jedne od najpoznatijih svetskih plesnih trupa, Holandskim plesnim teatrom, čuvenog koreografa Jirži Kilijana
Ako je suditi po broju okupljenjih u velikoj sali Centra "Sava" u ovoj zemlji ima dosta onih koji razumeju i vole čaroliju pokreta, balet ili moderni plesni izraz... Kako god hoćete, za ovo veče se tražilo mesto više.
I zaista, odavno nije bilo jedne kulturne manifestacije koja se iščekivala s tolikim nestrpljenjem kao ovaj festival igre. U Beogradu i Srbiji bilo je na početku organizacije prvog festivala dosta skepse, prema onom šta radi tim Aja Jung - Nebojša Bradić. "Da li će uspeti, pa ne možemo da okupimo umetnike i publiku ni oko nekih komercijalnijih priredbi, pa kom je još ovde do baleta", i sve tako, s osnovim motom da je balet, a kamoli moderni ples u Srbiji nemoguća misija.
Nevernici su se prevarili, još jednom se pokazalo da je uz dobru organizaciju, jasan cilj, veru i ljubav prema onom što se radi sve moguće. Beograd ima baletsku publiku, i nisu samo to neke starije tetice i čikice, već i dosta mladog sveta...
Festival je zvanično otvorio jedan od koreografa prve postave Holandskog plesnog teatra Pol Lajtfut (Paul Lightfoot). Bez mnogo govorancije, jer je njegov izraz telo, Lajtfut je svečano otvorio festival presecanjem vrpce. Pošto nije bilo nikave trake zgodne za presecanje, Lajtfut je odsekao vrh svoje kravate, i Beograd je počeo da igra, bar, u mislima sa Holandskim plesnim teatrom i to prvom postavom i to iz Haga.
Jasno je da Holandiju ne čine samo sudovi, lale, legalizovana prostitucija i laka droga. Holandija je i svetsko okupljalište najrazličitijih umetnika iz celog sveta, raznih nacija, vera, boje kože... Među njima je i Zoran Marković, "naše gore list", koji je prvi put nastupio pred beogradskom publikom.
Beograđanima su predstavljene dve Kilijanove koreografske minijature: "Katran i perje" inspirisana jednim od poslednjih Beketovih tekstova pod nazivom "Šta je reč" i - "Krila od voska". Središnji deo priredbe je bila minijatura "Govori u svoje ime" koreografskog i bračnog para Pol Lajtfut i Sol Leon.
Zaista je teško iznositi bilo kakve ocene kad je u pitanju Holandski plesni teatar i to prva postava koju čini oko 30 igrača sa jakim klasičnim baletskim obrazovanjem. Holandski plesni teatar vešto spaja moderne, gotovo u nekim momentima akrobatske pokrete, sa najfinijim klasičnim baletskim osnovama i muzikom Baha, Mocarta, Kejdža ...
A publika na momente oduševljena do delirijuma, na momente veoma uzdržana. Kad je u pitanju tehnika i uigranost baletana i balerina, koji svi izgledaju kao atlete, Holandski plesni teatar je bez premca. Nekom se možda neće svideti previše potencirani efekti, od prave kiše na sceni, klavira sa nogarama dugim oko tri metra, stalnim poigravanjem svetlosnim efektima i zvukom... U Holandskom plesnom teatru sve je u pokretu i ekspresiji celog tela. ali i lica. Baletani nisu samo igrači, već na momente i pravi glumci. Ime plesni teatar je do kraja opravdano. Oni koji su očekivali više igre možda su ostali malo razočarani. Jasno je da ova trupa plesom priča priče. Pa, kad ste poslednji put videli mladi par da igra...
Ako spadate u red onih koji svaki dan pronađu priliku da se malo gibaju i cupkaju, pogledajte kako rade to pravi umetnici. Beogradski festival igre je tek počeo...
Danijela Tadić