LILI MARLEN KOJU SU VOLELI NACISTI: Ovo je prava istina o pesmi!

Popularnost koju je pesma “Lili Marlen” stekla, pre svega, tokom Drugog svetskog rata, dovela je do toga da većina ljudi danas zna da nije reč o ratnoj već o ljubavnoj pesmikoja je samo imala tu “nesreću” da su je voleli i rado slušali, nacistički vojnici. Ipak, o čemu tačno peva, malo ljudi zna.

Tekst pesme zapravo je mnogo stariji od Hitlera i rata koji je vodio. Njega je napisao nemački učitelj iz Hamburga Hans Lajp, kao mobilisani vojnik za vreme Prvog svetskog rata. Pesma govori o ljubavi i čežnji vojnika prema devojci sa kojom se sastajao pod fenjerom pred ulazom u kasarnu, pre nego što je poslat daleko od rodnog mesta.

Ime Lili Marlen je kombinacija imena tadašnje Lajpove ljubavi i jedne njegove prijateljice, a kada je objavljena pesma se zvala “Pesma mladog vojnika na straži” (“Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht“).

Nakon toga, muziku kao pratnju tekstu je 1938. komponovao nemački kompozitor Norbert Šulc. Pesma je originalno nazvana “Devojka pod fenjerom“ (“Das Mädchen unter der Laterne“), ali se to ime ubrzo izgubilo je ostala je jednostavno – “Lili Marlen”.

Pesmu je prvo otpevala nemačka pevačica Lale Andersen u sam osvit Drugog svetskog rata. Ironično, drugu, možda i poznatiju verziju, otpevala je pevačica u Americi Marlen Ditrih, velika protivnica nacističkog režima.

O čemu zapravo peva “Lili Marlen”?

Postoji više verzija ove pesme, a tumačenja na stranim jezicima veoma su proizvoljna. Ovo je približna verzija nemačke verzije iz 1938. godine prevedena na srpski jezik:

Odmah ispred kasarne, kod glavnog ulaza

stoji svetiljka i i danas je tamo.

Jednog dana ćemo se tamo ponovo naći

pored svetiljke ćemo se sastati

Kao nekada, Lili Marlen.

Naše senke su izgledale kao jedna

I za našu ljubav znali su svi.

I svi će je ponovo videti

kada jednom ponovo stanemo ispod svetiljke

kao nekada, Lili Marlen.

Već je vreme da se ide, svetla se u barakama gase

ovo te može koštati tri dana, druže, ne odugovlači

i tako smo jedno drugom tamo rekli “laku noć”

O, kako bi hteo da budem sa tobom ponovo

Sa tobom, Lili Marlen.

Fenjer zna tvoj lepi korak i tvoj hod
Svaku noć on gori, ali je mene već zaboravio

I ako se dogodi da ja poginem

Ko će onda stajati sa tobom kod svetiljke

Sa tobom, Lili Marlen.

Iznad ovog tihog mesta, iznad ove zemlje

u snovima me podižeš i tvoji poljupci me zapanjuju

I kad se zatalasa magla u ovim kasnim satima

Pored svetiljke ja ću opet stajati

Kao onda, Lili Marlen,

Kao onda, Lili Marlen.

Iako ljubavna, pesma “Lili Marlen” će zauvek asocirati na Drugi svetski rat i, na našim prostorima, okupaciju i velika stradanja srpskog naroda pod nacistima. Naime, nakon okupacije Beograda 1941. godine upravo ova numera emitovana je svake večeri u 21:55h na Radio Beogradu, a njegov signal je tonove ove pesme prenesio vojnicima širom zaraćene Evrope.

Karl-Hajnc Rajntgen, oficir zaposlen u radio stanici je iz Beča doneo nekoliko ploča sa muzikom koju bi mogao da emituje. Među njima je bila u verzija “Lili Marlen” u izvođenju Lale Anderson. Ironično, jedini koji je branio njeno puštanje bio je Jozef Gebels, nacistički ministar propagande koji je smatrao da, zbog sladunjavog, ljubavnog teksta, “Lili Marlen” slabi moral nemačke vojske.

Nakon što je stigla direktiva da se prestane sa emitovanjem pesme, u Radio Beograd su počela da dolaze pisma nemačkih vojnika sa svih strana Evrope, u kojima su molili da se pesma vrati u program. “Lili Marlen” je nakon toga puštana svake večeri u isto vreme sve do kraja rata. Zabaleženo je da su je slušali širom Mediterana, pa čak i Africi. Veliki fan numere bio je i Romel, komandant nemačkih snaga na ovom kontinentu.

Nisu samo nacisti voleli “Lili Marlen”. Pesma je bila veoma popularna i među Savezničkim vojnicima, pre svega Britancima. Najstariju verziju na engleskom otpevala je En Šelton, pevačica poznata po svom angažmanu u motivisanju britanskih trupa u Drugom svetskom ratu, a numera je bila veoma popularna i među savezničkim trupama pri iskrcavanju u Normandiju, kao i među onima u Italiji.

Zato što je “Lili Marlen” postala simbol nacističke okupacije Srbije, pesma je korišćena u velikom broju ratnih filmova sa ovih prostora, a danas zauzima važno mesto u pop kulturi.

Možda najpoznatija scena iz filma “Balkan ekspres” takođe uključuje ovu pesmu, ovoga puta u izvođenju Tome Zdravkovića:

Izvor: kurir.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.