Kako se izboriti sa prazničnom depresijom?

Ovaj poremećaj spada u oblike poremećaja raspoloženja, a karakterističan je za hladne mesece. Simptomi su slični drugim poremećajima raspoloženja: neraspoloženje, gubitak energije i umor, pojačan apetit, pospanost.

- Uzroci sezonskog afektivnog poremećaja nisu u potpunosti razjašnjeni, a smatra se da jedan od njih leži u promeni lučenja melatonina i seratonina, odnosno hormona koji se luči tokom noći i jednog od hormona sreće - objašnjava Ivana Mrgan, prof. psihologije i bihejvioralno-kognitivna terapeutkinja.

- Podaci govore da i 10 do 20 odsto ponavljanih depresivnih epizoda takođe ima sezonski karakter.

Mrgan kaže da na promene u lučenju hormona utiču i prelazak na zimsko računanje vremena, duže noći i slabija izloženost sunčevoj svetlosti.

Uz navedene simptome, osoba koja pati od SAP-a često je razdražljiva i njena telesna težina često varira. Posledično, dolazi do pada libida, hroničnog umora i teškoća u radu, kao i teškoća u društvenom okruženju.

Ona veruje da osobe sklone depresivnom raspoloženju češće upadaju u predprazničnu depresiju.

- U to vreme se posebno propagiraju sreća, izobilje, zajedništvo i hedonizam u različitim oblicima što je u neskladu sa raspoloženjem osobe koja pati od depresije, zbog čega neke pojedince praznična atmosfera gura u bezvoljnost, izolaciju i potištenost. Često se javlja i osećaj krivice, zato što ne mogu da učestvuju u prazničnom duhu - kaže Mrgan.

- U vreme praznika, nažalost, raste broj psihijatrijskih intervencija i samoubistava - ističe psiholog. Isto tako, osobe koje mnogo rade, ne znaju kako da raspolažu slobodnim vremenom koje imaju u vreme praznika i postaju nervozne i neraspoložene.

- Kod usamljenih osoba ili osoba koje su nekoga izgubile, neželjene emocije su još prisutnije jer ih praznici podsećaju na ono što su izgubile ili nikada nisu imale. Osobe koje finansijski lošije stoje ne mogu sebi ni bližnjima priuštiti ono što bi htele, a to budi frustraciju i tugu. Uz to, za praznike se često promene navike spavanja i hranjenja - kraće spavamo, manje se krećemo, konzumiramo masniju hranu i više alkoholnih pića nego inače, što može negativno uticati na opšte stanje organizma. Sve navedeno, paradoksalno, zapravo doprinosi razvoju depresivnog raspoloženja - zaključuje Ivana Mrgan.

Osvestite ovu fazu u promeni raspoloženja kao normalnu i prolaznu, podelite s ukućanima i drugim bliskim osobama svoja osećanja i dogovorite neke aktivnosti, poput šetnje i izlazaka.

Procenite isplativost truda koji ulažete. Kako bi vam bilo bolje, možda ćete u ovom periodu morati da učinite neke stvari koje su zahtevne ili naporne. Razmišljajte o tome kako ćete se osećati kad se ova faza završi, kako će vam svakodnevica biti prijatnija i kvalitetnija.

Planirajte redovnu fizičku aktivnost koja ne mora biti visokog intenziteta - bitan je kontinuitet!

Poštujte vreme odlaska u krevet i buđenja. Izbegavajte dremanje preko dana, smanjite telesnu aktivnost i unos hrane i pića u satima pre spavanja.

Važno je da obratite pažnju na zdravu, redovnu i raznoliku ishranu bogatu mineralima, žitaricama i vitaminima što će pozitivno uticati na osećaj umora i sprečiti povećanje telesne težine.

U slučaju razdražljivosti, korisno je nakratko napustiti situaciju ili kontekst. Dajte sebi nekoliko minuta da se smirite i razmislite, pre nego što se s nekim upustite u sukob.

Povremeno se podsetite da je ovaj period godine težak za većinu ljudi. Potrebno je da sebi odate priznanje za uloženi trud i slavite male pobede.

Izvor: Večernji.hr