Deset namirnica koje (ne) smete da jedete na prazan želudac

Peciva od hrskavog i lisnatog testa – Namirnice koje sadrže kvasac iritiraju sluznicu želuca i mogu da izazovu nadutost.

Slatkiše – Šećer povećava nivo insulina što pak značajno povećava pritisak na gušteraču, koja se tek “probudila”. Navika konzumiranja slatkog na prazan želudac može da dovede do razvoja dijabetesa.

Jogurt i druge fermentisane mlečne proizvode – Kada pojedemo jogurt na prazan želudac, hlorovodonična kiselina, koja se stvara u želucu, ubija bakteriju mlečne kiseline. Tako da konzumiranjem jogurta i drugih fermentisanih namirnica za doručak svom telu nećete učiniti dobro.

Kruške – Prirodna vlakna u kruškama mogu da naškode osetljivoj membrani praznog želuca.

Paradajz – Paradajz sadrži velike količine taninske kiseline koja povećava kiselost želuca. To može da rezultira čirom na želucu.

Sveži krastavci i drugo zeleno povrće – Sirovo povrće bogato je amino kiselinama. Međutim, ono može da izazove gorušicu, nadutost i abdominalnu bol, naročito kada se konzumira na prazan želudac.

Banane – Ako jedete banane na prazan želudac, količina magnezijuma u krvi će se znatno povećati, što može da bude štetno za srce.

Ljuti začini – Začinjena hrana može da ošteti i nadraži sluznicu želuca, i da poveća proizvodnju kiseline u želucu. To pak može da doprinese razvoju uobičajenih poremećaja u radu probavnog sistema.

Hladna gazirana pića – Ukoliko pijete ujutru hladna gazirana pića to može da ošteti sluznicu i smanji dotok krvi želuca. Posledica toga je da se hrana vari sporije.

Citrusi – Citrusi su krcati voćnim kiselinama i ako ih jedete na prazan želudac mogu da izazovu gorušicu i da povećaju rizik od gastritisa i čira na želucu.

Deset namirnica koje smete da jedete na prazan želudac:

Ovsena kaša – Ovsena kaša stvara zaštitni omotač oko omotača želuca, što sprečava da hlorovodonična kiselina našteti zidovima želuca. Takođe, sadrži topljiva vlakna koja snižavaju holesterol.

Heljda – Heljda nežno stimuliše probavni sistem, pa je odličan izvor belančevina, gvožđa i vitamina.

Palenta – Palenta pomaže u uklanjanju toksina i teških metala iz organizma, normalizaciji crevne mikroflore, te nas dugo drži sitim.

Pšenične klice – Dve kašike pšeničnih klica sadrže oko 15 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina E i 10 odsto preporučenog unosa folne kiseline. Takođe, pomažu u pravilnom radu probavnog sistema.

Jaja – Naučno je dokazano da jaja za doručak mogu značajno da smanje ukupan dnevni unos kalorija.

Lubenica – Lubenica na prazan želudac obogatiće vas dobrom količinom tečnosti. Nadalje, lubenica je dobra za zdravlje očiju i srca, jer sadrži velike količine likopena.

Borovnice – Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje borovnica poboljšava pamćenje i reguliše krvni pritisak i metabolizam, naročito ako ih jedete za doručak.

Hleb bez kvasca – Ugljeni hidrati i druge korisne hranjive materije koje se nalaze u hlebu, neophodne su za naše telo. Najbolje vreme da ih jedete je rano jutro.

Orašasto voće – Ukoliko ga jedete za doručak, orašasto voće će poboljšati probavni sistem i normalizovati pH želuca.

Med – Med pomaže u razbuđivanju tela ujutru, pa nam daje snagu i energiju. Med takođe podstiče aktivnost mozga i povećava nivo hormona sreće serotonina.

Izvor: B92/zadovoljna.hr

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.