Princeza i žabac

Nežno, mada ne s previše duha. Časno sreće politički korektno – prvi dugometražni Diznijev animirani film s afro-američkom heroinom.

Pokušaj da se "Diznijevom" klasičnom stilu animacije udahne novi život u suštini je promašaj. Ili, ako ćemo da budemo nežniji zbog svega što nam neki “oldskul“ klasici ove kuće znače u životu, film “Princeza i žabac“ (The Princess and the Frog) jeste pokušaj koji donekle ispuni srce, ali ne nahrani dušu.

Pored povratka animaciji koja je stvorila "Diznijevo"carstvo, ovaj film se vraća i kultnoj priči o začaranom princu koga samo poljubac princeze može iz žabe da pretvori u... pa, dobar “ulov“ za svaku damu koja bi da se uda. Međutim, "Diznijeva" ekipa je odlučila da napravi obrt u vidu Nju Orleansa '20-ih godina prošlog veka, džeza, afro-američke heroine, neozbiljnog princa, otkačene princeze i, što je uvek najlepše od svega, junaka iz životinjskog sveta.

I sve bi to funkcionisalo savršeno da neke reference na situaciju u Americi nisu previše očigledne. Barem za nas – nešto stariju decu... Mada, ako će nekome ova napadna, pomalo veštačka i, želimo da verujemo, ne previše neiskrena politička korektnost oživeti stranu ličnosti koja ne pravi razlike među ljudima, onda sve ipak ima smisla. Magiju "Diznija" u kojoj ljubav nema granica ne bi trebalo da sruši čak ni ono očigledno, a to je da je predugo vremena trebalo da im se desi Tiana. Da, ne bi trebalo, ali opet...

(old_image)Jednostavni stereotipi i klišei već su postali "Diznijev" standard, tako da ih ni ovaj film nije pošteđen. Međutim, ono što stvarno boli jeste da su “Princeza i žabac“ mestimično duhoviti, a trebalo bi da osećamo toplotu od početka da kraja. Da nije krokodila džezera Luija i romantičnog svica Reja ovo bi bio film lišen osmeha. A to bi bilo sasvim nepodnošljivo.

Naravno, nežnost je nešto što ne možemo osporiti u ovako osmišljenoj priči. To je svakako komforno za publiku, na šta je "Dizni" i računao, zajedno sa činjenicom da je priča o princezi i žapcu za sva vremena.

Da je barem muzika efektnija, pa da nešto ponesemo iz bioskopa... Ovako, ostaje nam samo nežnost jedne ljubavne priče, mada s manjkom duha. Što je donekle i dovoljno dok "Dizni" u saradnji sa svojim spasiteljem "Piksarom" ne napravi ponovo nešto što ostavlja traga zauvek. 

Tekst: Katarina Milovanović