Održana prva konferencija za medije Međunarodnog festivala dokumentarnog filma BELDOCS (VIDEO)

Festival u Velikoj dvorani Sava centra otvara film Još jednom s emocijom o nastanku sada čuvenog albuma Nika Kejva. Slogan ovogodišnjeg Festivala izvučen je iz naslova filma Frenkija Fentona, koji se takmiči za nagrade ovogodišnjeg Beldocs-a.

Povodom jubilarnog, desetog, festivalskog izdanja Međunarodnog dokumentarnog filma prisutnima se obratio Mladen Vušurović, direktor Beldocs festivala:

- Ovo je vrlo emotivan trenutak za mene, iz razloga što je ovo 10. Beldocs po redu. To znači deset godina izgaranja, ulaganja energije, truda i novca. Ove godine u čast tih deset godina, i broj filmova biće veći, čak njih 89. Ono što je dobra vest jeste da je festival prepoznat i finansiran od strane Media programa Kreativne Evrope. To je velika satisfakcija za nas, jer mi živimo sa ovim festivalom, i sve vreme tragamo za programom, temama, publikom i ljudskom kreacijom.

U okviru selekcije međunarodnog takmičarskog programa naći će se dvanaest filmova, tematsk i stilski različitih, koje karakteriše promišljen i odvažan autorski stav. Greg Di Kjur, filmski teoretičar i selektor međunarodne selekcije, koji se prošle godine priključio festivalu, izrazio je svoju zahvalnost:

- Ljubitelji filma će imati prilike da između ostalog, vide i aktuelan dokumentarac "Poslednji ljudi u Alepu" sirijskog reditelja Ferasa Fejada, kao i filmove koji se bave tematikom ispitivanja granica unutar porodice, vizualne umetnosti i muzike. Takođe, gledaćemo filmove i sa izrazitim autorskim pečatom, srceparajuće priče o borbi za život i svoj grad, dramu o snovima i željama. Posebno mi je zadovoljstvo da napomenem da će u okviru selekcije hrvatskog filma biti predstavljeno šest izvrsnih dokumentaraca snimanih iz ženskog ugla.

Marko Grba Singh, selektor domaćeg takmičarskog i revijalnog programa, koji je ujedno prošle godine učestvovao na Beldocs festivalu kao autor filma "Abdul i Hamza", najavio je da će ove godine domaća selekcija nastaviti sa filmovima slične tematike, izdvojivši između ostalih dokumentarac "Između granica" Jelene Gavrilović i Mirka Radića, o izbegličkom kampu u Preševu. On je ovom prilikom izjavio:

- Domaća selekcija obuhvata osam filmova u okviru takmičarske i revijalne selekcije, a predviđeno je i održavanje dve tribine - o rok muzici osamdesetih i o stanju kubanskog društva, obe inspirisane filmovima koje ćemo prikazati.

Reditelj Stevan Filipović, selektor nove Feelgood movies selekcije rekao je na konferenciji:

- Ove godine Feelgood selekciju čine tri podnaslova koja će nam dati precizniju sliku onoga što ćemo moći da pogledamo u Kinoteci u Kosovskoj. Prvi segment selekcije se zove "Eros i Tanatos" i bavi se temama seksa i smrti. Ove godine život i seksualnost odnose prevagu brojčano što se tiče filmova. Ono što je fokus ovogodišnje selekcije je ženska perspektiva i ženska seksualnost. Druga selekcija se odnosi na slow i ekološke filmove koji su sporijeg ritma, zahtevaju ozbiljnije udubljivanje i bave se odnosom čoveka i prirode u današnjem svetu. I u trećoj selekciji filmova pod nazivom "Društvo i priroda" su filmovi koji se bave porodičnim odnosima i društvenim pojavama, gde se analiziraju predrasude u društvu u kojem danas živimo.

Selektorka specijalne premijerne selekcije Kreacija vs. destrukcija, Nataša Govedarica je izjavila:

- Reč je o posebnoj selekciji koja je fokusirana na temu opozicije kreacije i destrukcije. Predstavljamo osam filmova sedam autora, od kojih se neki bave destrukcijom na širem, globalnom planu, poput filma "Bomba", dok se drugi, poput palestinskog reditelja, bave temom destrukcije na ličnom planu, govoreći o vlastitom lovu na dugove sećanja.

Film "Poslednji ljudi u Alepu", koji je nagrađen Gran prijem žirija za najbolje ostvarenje van američkog govornog područja, je rađen u režiji već nagrađivanog dokumentariste, Ferasa Fajada koji se zahvaljujući konferencijskoj vezi obratio okupljenima rečima:

- Hteo sam da predstavim drugačiju perspektivu Sirije unutar čitave migrantske krize, perspektivu onih ljudi koji su odlučili da ostanu i da se bore za opstanak u Siriji. Želeo sam da prikažem deo njihovog života, njihove priče s obzirom da nije bilo prilike da se sakupe njihove ideje u jednu celinu. Počeo sam sa radom još 2013. sa ciljem da obuhvatim različite aspekte civilnog društva Sirije. Dokumentarac ima aktivističku ulogu, slično protestu, da predstavi priče onih koji su ostali da se bore.