Gladovanje svakog drugog dana ima sličan efekat kao tradicionalna dijeta

Režimi kao što su "Svaki drugi dan dijeta" i dijeta 5:2 su popularni, a njihovi zagovornici unose samo 500 kalorija u danima kada gladuju. Drugim danima mogu da jedu šta god žele.

Međutim, istraživači sa Univerziteta Ilinoisa u Čikagu, koji su ispitali 100 gojaznih odraslih osoba, otkrili su nakon godinu dana da su oni koji su gladovali svakog drugog dana u proseku izgubili šest odsto svoje telesne težine – što se ne razlikuje mnogo od grupe kojoj je bio ograničen dnevni unos kalorija, koja je izgubila 5,3 odsto telesne težine.

U pitanju je kliničko ispitivanje na slučajnom uzorku u kom su se poredili efekti gladovanja svakog drugog dana i ograničavanja dnevnog unosa kalorija na mršavljenje, održavanje telesne težine i pokazatelje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

- Rezultati ovog kliničkog ispitivanja na slučajnom uzorku su pokazali da gladovanje svakog drugog dana nije dovelo do većeg pridržavanja, mršavljenja, održavanja telesne težine ili poboljšanja pokazatelja rizika od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa ograničenjem dnevnog unosa kalorija - kaže dr Kirsta Varadi (Kirsta Varady).

Ispitivanje je sprovedeno između oktobra 2011. i januara 2015. godine, a rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu JAMA Internal Medicine.

Prethodna istraživanja su pokazala da dijeta sa pet dana gladovanja može da uspori starenje i podstakne rad imunološkog sistema.

Tim akademika sa Univerziteta južne Kalifornije je ustanovio da gladovanje i dijete da ograničenim unosom kalorija imaju niz prednosti po zdravlje.

Da li gladovanje stvarno deluje?

Gladovanje tokom četiri ili pet dana uzastopno može da smanji nivo holesterola i krvni pritisak, kao i da smanji verovatnoću od pojave kardiovaskularnih bolesti. Način na koji ono funkcioniše je jednostavan. Nakon 48 sati gladovanja, organizam iscrpljuje rezerve glukoze i okreće se drugim izvorima energije.

Kao prvo, koristi rezerve masti, a potom mišića, pa organa, uključujući jetru i pankreas. Petog dana gladovanja, veliki broj ćelija je već izumro, što dovodi do smanjenja ,loših’ komponenti kao što su višak glukoze (koji može da dovede do dijebetesa tipa 2), IGF1 (daktor rasta povezan sa karcinomom) i trigliceridi (neželjena masna komponenta ćelija krvi).

Kada počnete ponovo da jedete, vaše telo regeneriše nove ćelije. U suštini, ovaj proces deluje kao sistematski pregled, s obzirom da se stare ćelije zamenjuju zdravim.

Međutim, uz gladovanje idu i određeni rizici, kao što su hipoglikemija (opasno nizak nivo šećera u krvi) i srčane palpitacije; a kod onih koji uzimaju lekove za visok krvni pritisak ili dijabetes postoji rizik od hipertenzije (nenormalno niskog krvnog pritiska).

Osobe starije od 70 godine ili one koje pate od anoreksije ne treba uopšte da gladuju. Svako prvo treba da se posavetuje sa zdravstvenim strunjakom pre gladovanja.

Autor: Valter Longo, profesor biogerontologije na Univerzitetu južne Kalifornije

Dijeta 5:2: šta je to i kako funkcioniše?

• U okviru dijete 5:2, možete da jedete šta god želite tokom pet dana u nedelji – koji se nazivaju dani hranjenja. Tokom dva "dana gladovanja", unosite 500 kalorija ako ste žena ili 600 ako ste muškarac
• Nije bitno koji dani su za "hranjenje" a koji za "gladovanje", sve dok oni tokom kojih gladujete ne idu jedan za drugim i dok se pridržavate odnosa 5:2
• Tokom dana gladovanja možete da unesete sve kalorije tokom jednog obroka, ili da ih podelite tokom dana – nema medicinskih istraživanja o tome da li je za mršavljenje efektnije imati jak doručak ili grickati nešto tokom celog dana
• Tipičan doručak na dan gladovanja od 300 kalorija može da se sastoji od kajgane od dva jajeta sa šunkom (dobri izvori proteina), mnogo vode, zelenog čaja ili crne kafe. Za tipičan ručak ili večeru od 300 kalorija, probajte grilovanu ribu ili meso sa povrćem
• U danima hranjenja možete da jedete šta želite. Većina osoba na ovoj dijeti zadovoljava se unosom oko 2.000 kalorija – što je preporučeni dnevni unos za žene (2.600 za muškarce) – i nema želju sa hranom bogatom mastima.
• Suprotno preovlađujućem mišljenju, gladovanje može da bude zdrav način da se smrša. Može da smanji nivo IGF-1 (najvećeg faktora rasta koji je sličan insulinu, a koji dovodi do ubrzanog starenja), dovede do promena na DNK genima za oporavak i smanji krvni pritisak, holestrol i nivo glukoze
• Prema važećem medicinskom stavu, prednosti gladovanja nisu dokazane. Kao vrsta dijete, ne preporučuje se trudnicama ili dijabetičarima na lekovima. Svima koji razmatraju držanje dijete koja podrazumeva gladovanje se savetuje da se prvo konsultuju sa svojim lekarom, kao i da to rade pod medicinskim nadzorom

Izvor: www.telegraph.co.uk