IKEA – priča o jednostavnosti, upornosti i uspehu

VIZIONAR: Ingvar Kamprad sa IKEA nameštajem šezdesetih godina

"Dobrodošli u Elmhult!", rekla je nasmejana Anđelina iz Singapura i bez zastajkivanja i osvtanja krenula u pravcu jedne od upravnih zgrada kompanije IKEA. U ovom mestu od 7.000 stanovnika na jugu Švedske, pre 74 godine počela je jedna od najimpresivnijih globalnih brend istorija.

Anđelina je danas jedna od nekoliko hiljada žena i muškaraca sa cele planete koji su došli u Elmhult da rade u centrali kompanije koju je ovde pre 74 godine osnovao legendarni Ingvar Kamprad. Naša grupa od 12 ljudi iz srpskih medija – pratila je Anđelinu u stopu. Nakon što smo čuli neke od osnovnih informacija vezanih za istorijat i bazične postulate kompanije IKEA, usledila je – fika! Da, ta reč je nezamenljiva u životu prosečnog Šveđanina i označava – pauzu za kafu, čaj i kolače. Brzo smo je usvojili. Neki među nama kombinovali su je i – konzumacijom istih na otvorenom prostoru, uz cigarete. Putovao sam sa mnogim grupama medijskih poslenika iz Srbije na različite lokacije širom sveta od Rija do Hurgade – ali moram da priznam da su ljudi iz srpske IKEA-e uspeli da sklope do sada najbolju grupu što svakako nije bilo lako kada se ima na umu stanje medijske scene u našoj zemlji. Bili smo smešteni, naravno – u IKEA Hotelu, koji pored očekivanog jednostavnog dizajna soba ima i jednu zanimljivu inovaciju – svaki sprat ima svoju zajedničku dnevnu sobu (nešto kao u hostelima ali na mnogo višem nivou) sa garniturama za sedenje, kuhinjom, šankom, TV-om, frižiderom za hlađenje piva i svime što je čoveku potrebno u jednoj dnevnoj sobi. U "dnevnoj sobi" na trećem spratu poslednje veče našeg boravka uz veggy-chips i lokalno pivo gledali smo finale "Eurosonga" i dobro se ismejali.

IKEA MUSEUM: Kuhinja iz pedesetih godina 20. veka

PONOVO U BEOGRADU POSLE 25 GODINA

Kompanija IKEA koja će ovog leta otvoriti svoju prvu prodavnicu u Srbiji (ako se ne računa kratka epizoda iz 1991.) – danas je jedan od najvećih globalnih konglomerata sa 183.000 zaposlenih u 392 prodavnice u 48 zemalja širom planete. Prihod kompanije u 2016. je bio 35 milijardi eura a profit 4.5 milijarde.

IKEA je otvorila manju prodavnicu 1991. godine na Novom Beogradu, preko puta hotela Hyatt Regency, priča mi nekoliko nedelja pred put Vladislav Lalić, regionalni direktor ove kompanije koji je radio za nju i tada, pre ravno 27 godina. Sankcije UN u maju 1992. godine onemogućile su dalji rad međunarodnim kompanijama koje su tek počele da pristižu na srpsko tržište i IKEA je morala da stavi katanac na svoj novobeogradski eksperiment. Prilikom odlaska, podelili su dvogodišnje plate svim radnicima (da im se nađe dok se ne snađu na zovi posao!) i rekli – "Ako se ikada ponovo budemo vraćali, svi koji su radili te 1992. godine – imaće prednost pri zapošljavanju!" Njihova "pretnja" se ostvarila – IKEA se posle više od četvrt veka ovog leta vraća u Srbiju a neki od njenih radnika sa početka devedesetih – ponovo su dobili posao.

U IKEA Muzeju izloženi su eksponati i fotografije koji objašnjavaju kako je došlo do toga da siromašna pokrajina Smolend na jugu Švedske iz koje su se krajem 19. veka masovno ljudi iseljavali u Ameriku – postala kolevka industrije nameštaja za ceo sve! Jednostavnost dizajna brenda IKEA vuče svoje korene upravo iz prirode ove oblasti, drveta i kamena, ali i skromnosti i jednostavnosti koja karakteriše ljudi iz ovog dela Skandinavije.

SKANDINAVSKA JEDNOSTAVNOST: Ingvar je poznat kao veoma skromna i štedljiva osoba

TESTAMENT PRODAVCA NAMEŠTAJA

Ingvar Kamprad (91) započeo je svoje poslovne aktivnosti kao dečak – prodajući šibice koje je nabavljao na veliko u Stokholmu. Kasnije je svoj portfolio dopunio prodajom ribe, semena i božićnih dekoracija. 1943. kada je Ingvar imao 17 godina – u Evropi je besneo 2. Svetski rat, hiljade su ginule dnevno u bici za Staljingrad – a u neutralnoj Švedskoj – rodila se kompanija IKEA. Sa imovinom od 23 milijarde dolara – Ingvar je 11. najbogatiji čovek na svetu. Osnivač kompanije IKEA ima tri sina Petera, Jonasa i Matijasa i usvojenu kćerku Aniku. Od 1974. do smrti svoje supruge 2014. živeo je u Švajcarskoj nakon čega se vratio u rodnu Švedsku i nastanio na farmi blizu Elmhulta. Poznat je kao veoma skroman čovek koji je dugo koristio "Volvo 240" i vozio se ekonomskom klasom u avionima. U svoje vreme bio je poznat po tome da nekoliko puta iskoristi kesicu za čaj ili da iz restorana sa stola ponese mala pakovanja šećera i soli. Za njegovo ime vezuju se i kontroverze sa alkoholizmom tokom boravka u Poljskog na početku karijere kao i one u vezi sa konekcijom sa Perom Endgdalom vođom švedskog profašističkog pokreta Nysvenska Rörelsen ("New Swedish Movment") tokom Drugog svetskog rata.

Kamprad je 1976. napisao "Testament prodavca nameštaja" ("A Testament of a Furniture Dealer"), delo u kojem je izneo principe poslovanja kojih se kompanija IKEA drži i danas. Jedan od najbitnijih je takozvani "demokratski dizajn" koji prodrazumeva 5 elemenata: održivost, nisku cenu, formu, funkcionalnost i kvalitet. U HR sektoru čuli smo kako IKEA jako vodi računa o ljudskim pravima svojih zaposlenih trudeći se da izbegne svaku vrstu diskriminiacija – po polu, godinama, rasi, veri, naciji ili seksualnom opredeljenju. Ipak, prilagođavaju se zakonima i običajima zemalja u kojima rade. Imaju, naime, prodavnice i u Saudijskoj Arabiji gde su mnogi od gore navedenih postulata savršenih protestantskih društava – teško dostižan ideal.

U centrali IKEA Group u Malmeu koju smo posetili poslednjeg dana naše posete Švedskoj – radi 1.400 ljudi i niko od njih (izuzev šefa kantine) nema svoju kancelariju i radni sto. Svi funkcionišu u open-space prostoru, sa svojim laptopovima a lične stvari drže u boksovima. Ukoliko im je potrebna sala za sastanke, dobiće je ali moraju da obrazlože da je tema sastanka "poverljiva", jer se u suprotnom upućuju da sastanče u jednom od mnogobrojnih komfornih i inspirativnih prostora u zgradi koja je potpuno energetski održiva. Tokom posete različitim zgradama unutar IKEA sistema sreli smo nekoliko radnika poreklom sa prostora bivše Jugoslavije. Čak i jednu Srpkinju iz Temišvara koja je uspela da pobegne u Švedsku još za vreme Čaušeskua i koja u kompaniji IKEA radi punih 30 godina.

IKEA DEMOCRATIC DESIGN: Prostor za rad i odmor

IMA LI NADE ZA NAS

Zanimala me je trenutna vlasnička i upravljačka struktura kompanije. Pojednostavljeno - osnivač različitih delova IKEA korporacije je fondacija u čijem statutu je zacrtano da se profit može koristiti samo na dva načina – za CSR (humanitarne svrhe) i za dalji razvoj biznisa. Dakle, u DNA kodu kompanije IKEA zacrtan je neprekidni održivi razvoj bez mogućnosti da neki od naslednika poželi da profit korporacije potroši na kupovinu mega-jahti ili vile na Kapriju.

Tokom jedne od "fika" pauza inspirisan "protestantskom radnom etikom" Skandinavaca započeo sam sa Anđelinom razgovor na temu mog pojednostavljenog viđenja sveta u kojem su na vrhu piramide organizovanosti i efikasnosti – protestanti i Jevreji (Izrael, Norveška, Švedska, Island, Finska, Holandija, SAD, Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland, Australija... sve su listom najbogatije i najnaprednije zemlje), ispod njih su katolici i pravoslavci kod kojih su korupcija, organizovani kriminal, razne opskurne diktature i slične pojave – deo "nacionalnog folklora" i tek onda onda dolaze muslimanske države u kojima se odsecaju udovi za različite prekršaje a robovskim radom imigranata iz Bangladeša i Pakistana održavaju se zalivski petrolejski šejikati. Tako, u mojoj politički nekorektnoj vizuri, sličnoj onoj na šaljivim mapama tipa "Svet po Ronaldu Reganu", izgleda naša planeta zapadno od Ganga. Plus – minus 10 posto. A onda istočno od te tačke imamo Japan, Hong Kong, Južnu Koreju, Tajvan i Anđelinin Singapur, kao društva koja su uređena na nivou protestantskih zemalja Skandinavije ili Beneluksa.

Anđelina mi priča da je do tada prljavi i zapušteni Singapur, tek oslobođenu britansku koloniju "zarobljenu" između tada nerazvijenih i prilično haotičnih muslimanskih država Malezije i Indonezije – "ekonomskim čudom" napravio jedan čovek – "otac nacije" Li Kuan Yu (Lee Kuan Yew), poznatiji kao LKY. Društveni bruto proizvod po glavi stanovnika podigao je sa 2.000 u 1960. na 50.000 na dan svoje smrti u 91. godini - 2015. "Ima nade i za nas, onda?!", prokomentarisao sam. Možda.

UKUSI ŠVEDSKE NAKON ŠOPINGA: Ćufte sa kuvanim krompirom i sosom od planinske brusnice – u svakoj IKEA prodavnici

"WE HATE AIR"

"We hate air at IKEA", jedan je od slogana koji sam zapamtio u IKEA show-roomu u Elmhultu. Reč je naravno o metodu pakovanja i transporta IKEA nameštaja koji podrazumeva da u jedan njen kamion stane npr, 20 troseda dok u isti takav prostor stane recimo 5 troseda klasičnih proizvođača kabastog nameštaja na nakve smo navikli na prostorima Balkana. Primera radi, njihovu "Ektorp" sofu 2010. su počeli da isporučuju u delovima što je na godišnjem nivou smanjilo broj kamionskih vožnji za čak 7.477 pa je IKEA bila u prilici da smanji cenu sofe za 14%.

Svaka IKEA prodavnica u svetu, to će biti slučaj i sa našom u Beogradu, ima restoran u kojem služi tradicionalnu švedsku hranu – ćufte od mesa sa kuvanim krompirom i sosom od planinske brusnice. Zanimljiv je princip po kom IKEA "krsti" svoje pojedine proizvode. Tako nameštaj od ratana dobija imena gradova i sela u Švedskoj; kreveti – nazive mesta u Norveškoj; trpezarijski stolovi i stolice – po finskim toponimima, police za knjige – po zanimanjima na švedskom; oprema za kupatila po švedskim rekama i jezerima; fotelje – po muškim imenima; zavese po ženskim imenima; baštenske garniture po nazivima švedskih ostrva; tepisi po nazivima mesta u Danskoj; dečije igračke i oprema – po nazivima sisara i ptica... Međutim, neki od predloga imena su odbačeni jer na drugim jezicima znače nešto drugo – ne baš "politički korektno". Ipak, provukla im se sofa po imenu Klippan. Videćemo hoće li pod tim imenom biti u prodaji i u Srbiji.
Po povratku za kući – otkazali su nam zbog "nevremena" (nama se činilo "nekoliko kapi kiše") u Frankfurtu let za Beograd pošto u "Lufthansi" nisu imali dovoljan broj odgovarajućih letelica za takve vremenske uslove. Pitao sam Ivanu Konstantinović šta bi Ingvar u ovakvoj situaciji uradio. "On bi sklopio novi avion iz delova i mi bi smo poleteli!", odgovorila je bez trena razmišljanja.

Piše: Robert Čoban