PREPORUKA ZA DANAS: Nemanja Maraš - serija, strip, muzika, kafeterija, film
U skoro deceniju dugoj karijeri imao je deset samostalnih izložbi, a naročitu pažnju javnosti privukao je njegov projekat, set portreta “Buđenje” koji je nastajao postepeno još od 2009. godine. Danas radi i kao profesor na Institutu za umetničku igru, a nedavno je počeo da se bavi i video formatom, te je zajedno sa kolegom pokrenuo blog i YouTube kanal pod nazivom “Mogu ja to sam”, u formi 'lifestyle' priče dva muška pogleda koje deli raskorak od 10 godina. Ove nedelje predstavljamo vam listu Nemanjinih favorita.
SERIJA “MR. ROBOT”
Jedna od boljih serija na koje sam naišao u poslednje vreme je “Mr. Robot”. Eliot je s jedne strane programer koji radi za 'cybersecurity' firmu čiji je klijent velika kompanija koja “vlada svetom”, a sa druge strane biva regrutovan od strane… zapravo, sinopsis imate i na internetu, ali je svakako moja preporuka da pogledate seriju. Konstantna napetost, pitanja bez odgovora i akcija drzaće vas uključenim. Više nećete znati šta je napred a šta nazad i onda na kraju, sad već poznato, potpuno vas okrene i vrati na početak tako da možete da gledate istu epizodu potpuno novim očima. U iščekivanju sam treće sezone, a vama savetujem da se uključite, ako već niste.
STRIP “TRANSMETROPOLITAN” - WARREN ELLIS
Strip ili grafički roman je pojam koji je kod nas potpuno marginalizovan. Kada kažemo strip, prvo što nam padne na pamet je ili “Zagor”, kao nešto što su naši roditelji čitali u detinjstvu, ili nešto za decu. Na stranu što je sa ekspanzijom Marvelovih filmova došlo do popularizacije istoimenih stripova, ali u ovom svetu postoji još toliko slojeva. Ne kažem da sam veliki poznavalac niti da sam u toj materiji duboko, ali imao sam sreću da slučajnim lutanjem naiđem na ovaj naslov i na njegovog autora, koji je između ostalog napisao strip po kom je snimljen film “Red” (2010). “Transmetropolitan” tj. njegov glavni junak Spider Jerusalim je izgnanik, antiheroj i novinar, koji je pobegao iz sveta u brvnaru u planini. Na neki način on je omaž Hunter S. Thompsonu. Prve stranice stripa počinju upravo u tom scenariju, gde on dobija poziv da se vrati u grad i piše za veliku novinsku agenciju. Politički i socijalno angažovan, iako smešten dva veka u budućnost, teme koje obrađuje i problemi sa kojima se susreće sve više postaju deo naše svakodnevnice. Ove teme obrađene kroz jedan mračan, ciničan humor, držaće svakoga ko voli ovu “estetiku” prikovanog od prve do poslednje strane, svih 10 knjiga (60 stripova). Možda sam se samo ja previše poistovetio.
MUZIKA WILL SESSIONS - “THE ELMATIC INSTRUMENTALS”
Uvek sam više voleo da slušam svoj odabir muzike, nego radio u kolima. Danas su programi digitalno isplanirani, vrte se četiri iste pesme na svim radio stanicama, bilo da je ovogodišnji hit ili hit od pre tri godine, sve je to postalo isto. Međutim, desi se ponekad, uglavnom u kasnim večernjim satima, na kanalima kao što je “Radio Beograd 3”, da se čuje nešto dobro, nešto novo i to mi se desilo nekoliko puta. Tako sam između ostalog naišao i na album “The Elmatic Instrumentals”, instrumentalno presviran kultni hip-hop album, Nas - “Illmatic” iz 1994. u jazz maniru. Sve je prisutnija fuzija jazz-a i hip-hopa, na moju veliku radost, a ovaj album je jedno sjajno ostvarenje uz koje možete da se opustite, a i dalje uživate u zvuku 'old school' hip-hopa.
KAFETERIJA “FILTER”
Retka je prilika kada provodim vreme na Banovom Brdu iako tu živim, ali skoro sam otkrio “Filter” i od prvog trenutka bio siguran da ću više vremena provoditi u svom kraju. Prostor je fenomenalno dizajniran, sve je lepo osmišljeno. Usluga je dobra, a ponuda još bolja. Ako ste u prolazu obavezno svratite, bilo da ste gladni, žedni ili vam se pije kafa, a kafa je stvarno dobra. Ko me zna, zna da ja to ne kažem olako.
FILM “INTERSTELLAR”
Lista filmova koje treba pogledati je… beskrajna, ali nije mi se, pa možda nikada do sada desilo da me jedan film, za koji sam toliko bio nezainteresovan, toliko oduševi. Zaista, u bioskop sam otišao više sa brigom kako ću izdržati tri sata dugu projekciju, a zapravo sam se vratio još dva puta da pogledam isti film. Na stranu diskusije da li je dramaturški ovaj film potpun ili nije… energija filma, muzika, atmosfera i ideje koje prenosi su me dovele do toga da iz bioskopa izađem potpuno omađijan. Imao sam utisak da mi se mozak proširio i da je ostala praznina gladna znanja. Iako smatram da je ovaj film trebalo gledati u bioskopima, u kojima on odavno više nije, i to ne kako bi specijalni efekti prikrili nedostatke filma već kako bi doživljaj bio potpun i neometan, svakako mislim da svako ko nije, trebalo bi da ga pogleda.
Autor: Marija Milošević
Foto: Stefan Đaković