Book Talk 2017 – Darko Tuševljaković: Severnjački krimići su uneli posebnu vrstu mraka u taj žanr

Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.

U panelu “Kako smo zavoleli jezu polarnih noći: Skandinavski krimići i domaća recepcija” učestvovaće i Darko Tuševljaković, pripovedač i romansijer, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Čemu pripisujete popularnost književnosti koja nam dolazi sa Severa?

– Ono na šta mene asocira taj Sever prevashodno su kriminalistički romani, koji, čini mi se, u poslednjih deceniju i više zaista munjevito osvjajaju evropsko i svetsko tržište. Naravno da se književnost Severa ne može svesti na žanrovske knjige, ali meni se čini da su upravo žanrovski pisci u velikoj meri zaslužni za porast popularnosti te književnosti u svetu i kod nas.

Po čemu se to skandinavski autori razlikuju u pričanju svojih priča?

– Ako pričamo o žanrovskoj književnosti, skandinavce najbolje oslikava intrigantan i osoben spoj atmosfere, socijalnog komentara, brižljivo izgrađenih likova i, naravno, dobrog zapleta i umešno vođene radnje. Severnjački krimići su uneli posebnu vrstu mraka u taj žanr, praktično su doneli atmosferu horora u priče o ubistvima; dok čitate te romane, teskoba i nelagoda proistekle iz hladnih krajolika ili iz ponora ljudske prirode gotovo da nose nešto nadnaravno u sebi. Takođe, mislim da se ti pisci trude da osmisle žive likove, čvrsto utemeljene u svakodnevici, junake i antijunake sa kojima možemo da se poistovetimo, što onda žanrovski element u tim pričama čini još stvarnijim i strašnijim. Nisu ovo ekskluzivno kvaliteti skandinavskih krimića, ali ako je kod drugih spoj ovakvih atrubuta izuzetak, kod njih on čini pravilo.

Smatrate li da je skandinavska filmska i televizijska produkcija takođe doprinela popularnosti ove
književnosti?

– Naravno da jeste, što je više medija uključeno, to će domet dela biti širi. Ljudi više vole da gledaju televiziju nego da čitaju knjige, rekao bih, tako da ona širi glas o delu brže i efikasnije od knjige. Takođe, anglosaksonske verzije nekih od tih serija i filmova učinile su svoje i proširile pomamu na ceo svet.

Koji je vaš omiljeni skandinavski autor i šta trenutno čitate?

– Izdvojio bih Heninga Mankela i njegov serijal o Valanderu. I knjige (Mankel je, od skandinavskih krimi pisaca koje sam čitao, možda najliterarniji), ali i serije (švedska i britanska), ostvarenja su prepuna svega što sam dosad naveo: dobre, mračne atmosfere, potresnih ljudskih priča, uverljivih likova, zanimljivih slučajeva.
Trenutno ne čitam Skandinavce, već Tajnu istoriju, prvi roman Done Tart.

Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.

Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walkandtalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.

Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.

Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.

Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže – info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017

Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.