SAJBERHONDRIJA: Ne tražite dijagnoze preko interneta - razvićete ozbiljan poremećaj
Ako ste ikada pokušali da objašnjenje uzroka svojih simptoma otkrijete na netu, verovatno ste na kraju bili više zabrinuti nego pre toga. Jer, šta god da ukucate u pretraživač, velika je verovatnoća da ćete kao odgovor dobiti nešto kao "već ste umrli, samo vam to niko nije rekao".
Znate ono, "glavobolja" = "tumor na mozgu", "noćno znojenje" = "rak toga i toga" (opciono: "infekcija hiv-om") i slično.
Ali, uprkos tome, broj ljudi koji sami sebi postavljaju dijagnozu na osnovu pretraživanja simptoma na internetu iz godine u godinu raste.
Time se povećava strah od najrazličitijih mogućih (i nemogućih) bolesti, pa smo, posledično, dobili i novu vrstu hipohondrije - "sajberhondriju".
Osoba koja pati od sajberhondrije sebi postavi dijagnozu pretražujući simptome na netu, a onda u panici odlazi kod lekara ubeđena da joj nema spasa.
Posle besane noći, i nekoliko sati čekanja u domu zdravlja (ili urgentnom centru, u zavisnosti od sposobnosti samokontrole osobe o kojoj je reč) najčešće se ispostavi da je sve u najboljem redu.
Statistika iz Velike Britanije kaže da poslednjih godina bar jedan od pet pacijenata koji traže pomoć lekara pati od anskioznosti u vezi sa sopstvenim zdravljem, koja za posledicu ima neprestano analiziranje i osluškivanje sopstvenog organizma u potrazi za (najčešće nepostojećim) simptomima.
Iako se u pojedinim slučajevima ispostavi da pacijent zaista ima neki zdravstveni problem, najčešće nije tako, a osobe koje pate od sajberhondrije često čvrsto veruju da je njihovo stanje mnogo ozbiljnije nego što ono zaista jeste, "uprkos svim dokazima koje im pruža medicina", prenosi Dejli mejl.
- Ljudi danas dolaze u ordinacije s čitavim spiskovima simptoma koje su našli na internetu i traže pomoć. "Dr Google" jeste vrlo informativan, ali je problem u tome što stvari ne stavlja u odgovarajući kontekst. A ako na osnovu pobrojanih simptoma piše da je u pitanju neka izuzetno retka bolest, sajberhondri odmah zaključe kako su baš oni taj 'jedan u 100.000 slučajeva - objasnio je za Dejli mejl psihijatar dr Piter Tajrer.
"Okidač" za anksioznost u vezi sa sopstvenim zdravljem najčešće je bolest ili smrt neke poznate ličnosti čije se zdravstveno stanje prati u medijima. A kad se ta vrsta ansksioznosti razvije, ne treba vam ni dr Google, niti lekar opšte prakse, već psihoterapeut.
Izvor: Mondo.rs