Patnja i smeh

Beogradska publika još uvek pamti i prepričava utiske s koncerata Feme Kutija iz 2002. i 2004. “Taš” i  Centar “Sava”  bili su puni, muzika eksplozivna, izvođači nezapamćeno energični. 

Međutim, i tada, i danas smo Femu i njegove su-izvođače mogli da vidmo samo u koncertnom okruženju. Kako žive, kako izgleda zemlja iz koje su, kako tamo publika reaguje (boje reći živi) njihovu muziku mogli smo da shvatimo tek iz šturih novinskih tekstova. Naravno, kada je dolazio u Beograd na koncerte najvažnije je bilo reklamirati / publici predstaviti njegovu muziku. 

Sada, međutim, Femija imamo priliku da vidimo u njegovom svakodnevnom okruženju – u Nigeriji, danas. To je kontekst koji mi – nažalost – možemo da razumemo: korumpirana društvena elita, diktator na čelu države. Nigerija je pretvorena u ekonomsku koloniju naftnih multinacionalnih kompanija, proizvodi samo pivo a sve ostalo uvozi po visokim cenama. 

Obični ljudi su bez snage, volje, ideje, prepušteni alkoholu i beznađu. 

I tu se ‘pojavljuje’ karizmatični Femi Kuti. Sin velikog Fele Kutija. Rođen je u Londonu, živeo sa majkom do 16-te kada se pridružuje očevoj pratećoj grupi. I danas ga drže strast za muziku, potreba da ućestvuje u rešavanju socijalnih i političjkih problema u zemlji u kojoj živi. 

Da li zvuči kao čista idealistička utopija da jedino snažna, autentična, angažovana muzika može da ponudi rešenje za otpor? Možda kada je situacija tako očajna kao što je u Nigeriji danas, jedino idealističke utopije i mogu da uspeju?

I, tu počinje dokumentarni film “Patnja i smeh” !!

Dan Olman, američki reditelj, prati Femija Kutija u njegovoj svakodnevnoj, grčevitoj muzičkoj borbi protiv represije, samovolje i bede u Nigeriji. Batine, zastrašivanja, cenzura – ništa ne može sprečiti Femija, koji nastavilja očevim stopama, da kroz muziku izrazi pobunu Nigerijaca nasilju kome su stalno izloženi. Kao i njegova muzika, dokumentarac »Patnja i smeh« (»Suffering and Smiling«, SAD, 2006, 60 min) je eksplozivan, brz, snažan, beskompromisan. Kamera je stalno uz Femija, na koncertima, koji su istovremeno i mesta gde se muzikom budi uspavani duh otpora, u studijima, na proputovanjima kroz uništenu zemlju. Prisustvujemo rađanju muzike i pobune, u jednom dahu.

Posle projekcije filma publika će imati priliku da razgovara s rediteljem filma. Pomenimo da je Olman, za svoj prvi film “The Yes Man” dobio nagradu publike na najprestižnijem svetskom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu 2004, a s velikim uspehom je prikazan i na Berlinalu iste godine !!! 

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.