18. maj

1781 – Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupak Amarua II (Tupac).

1799 – Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše (Pierre Beaumarchais), autor komedija “Seviljski berberin” i “Figarova ženidba”, koje su inspirisale Đoakina Rosinija (Gioacchino Rossini) i Volfganga Amadeusa Mocarta (Wolfgang, Mozart) da komponuju istoimene opere.

1800 – U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803 – Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804 – Napoleon Bonapartaproglašen  je carem Francuske, a u decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836 – Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic (Wilhelm Steinitz), prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom (Johannes Zukertort).

1868 – Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno s članovima porodice.

1872 – Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel (Russell), osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1883 – Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus (Walter, Gropius), koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu “Bauhaus”.

1911 – Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler (Mahler), direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba (10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orekstar).

1919 – Rođena je britanska prima balerina Margot Fontejn (Fonteyn), jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920 – U Poljskoj, blizu Krakova rođen je Karol Vojtila (Wojtyla), koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944 – U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali sa Nemcima.

1954 – Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973 – Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin (Jeanette Rankin), prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974 – Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988 – Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992 – Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995 – Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996 – Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao premijer 61. italijanske vlade.

1996 – Pod pritiskom međunarodne zajednice, ratni lider bosanskih Srba, Radovan Karadžić, povukao se s mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998 – Vlada SAD-a podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999 – Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okončane sedmogodišnje surove borbe.

2000 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.