Zodijak

U novinarsko-policijskom istraživačkom maniru - smireno i detaljno - "Zodijak" baca svetlo na jedan od najpoznatijih slučajeva serijskog ubice u SAD 

Film koji se ne propušta, ali vas brzo napušta! Ipak, jedan je "Fight Club"...

Dejvid Finčer je reditelj za koga se raspituje na kom projektu trenutno radi! U sve što stvori, zauvek vas uvuče, jer je i sam potpuno "uvučen" u priču koja ga intrigira. Odbijajući sigurne blokbaster projekte kakvi su "Batman Begins", "Spiderman", "Uhvati me ako možeš" i "Mission: Impossible 3", Finčer se već godinama "vozi" dovoljno daleko, a dovoljno blizu "holivudske trake".

Počev od reklama za niz svetskih top brendova (radio je i za "Koka-Kolu" i za "Pepsi"!?), i brojnih muzičkih spotova, među kojima su čuveni Madonini "Express Yourself" i "Vogue", Finčer je stvorio imidž autora koji može da bira šta će i s kim da radi. Međutim, kultni status je došao i zauvek će ga pratiti, zahvaljujući ostvarenju "Fight Club", koje je mnogo, mnogo više od jedne intenzivne filmske kritike potrošačkog mentaliteta i dehumanizacije modernog društva.

Koliko ga strah, neizvesnost, mračni umovi i detektivska analitičnost pokreću, dokazao je svojim prvim trilerom "Sedam". Dvanaest godina kasnije, Finčer se upušta u smireno, pedantno, ali ništa manje uzbudljivo istraživanje CV-ja jednog od najintrigantnijih serijskih ubica u SAD, koji je terorisao okolinu San Franciska tokom ’60-ih i ’70-ih godina prošlog veka.

U stvaranju specifične atmosfere, koja će verovatno iznenaditi stare Finčerove fanove, zasluge se moraju ravnopravno podeliti. Pre svega, pedantnosti ne bi bilo da pisac romana "Zodijak", Robert Grejsmit nije proveo godine i godine opsesivno preturajući po policijskim dosijeima i novinskim isečcima. Zatim, idealni tempo radnje i apsolutna pažnja publike tokom gigantskih 156 minuta, nesumnjivo bi izostali da scenarista Džejms Vanderbilt nije pokazao izuzetnu veštinu baratanja  brojnim likovima i događajima. Ali, definitivno ničega ne bi bilo da Finčer nije ponovo dokazao da u njegovim filmovima glume samo najveće face.

Zauvek je obeležio karijere Breda Pita i Edvarda Nortona, a u "Zodijaku" skoro celu magiju prepušta trojki iz snova koju čine Džejk Džilenhal, Mark Rufalo i Robert Dauni Džunior. Kasting bez kompromisa! Svaka čast onome ko uspe da odredi ko je "the man" ovog filma! 

Besprekoran glumački tim poneo je značajan deo tereta, ali samo Finčer zna koliko zahtevno je bilo oživeti ’70-te, a ne upasti u kliše. Kao i uvek, on se potpuno angažuje, publiku vešto uvlači u detektivski i novinarski posao, ali pre svega na jedinstven način, sa perfektne distance, portretiše jednog serijskog ubicu. Stvarajući lik ubice u realnom okruženju, koji uživa u igri s policijom i medijskoj pažnji, Finčer odrasta kao autor u smeru koji će neke pomalo iznenaditi. Iako sasvim drugačiji - pre svega zbog činjenice da se radi o istinitim događajima i, može se reći, jednoj istorijskoj epohi - kamerom i šarmom koji provejava filmom, Finčer ostaje dosledan sebi.

Nov zreli Finčerov "fazon", izuzetan kasting, pedantnost, samouverenost i jasan fokus na nekoliko linija radnje, "Zodijaku" daju snagu da se šmekerski izbori sa isticanjem detaljnosti istražiteljskog rada, koji na momente sav uložen talenat šalje u sumrak. Nažalost, tipičnih Finčerovih štosova, detalja i aluzija u "Zodijaku" ima malo i brzo se "provale", ali to će vas poštedeti plaćanja nekoliko bioskopskih karti, koliko je zahtevao ’’Fight Club’’.

Finčerov ’’Zodijak’’ ne smete da propustite, jer sasvim je ok da se u odličnom filmu uživa samo jedanput! 

Katarina Milovanović