ŽARKO STEVANOVIĆ OPRAVDAO OČEKIVANJA U "POTERI": Voleo bih da mogu da se bavim samo kvizom i da živim od toga

Skor njegovih pobeda i poraza u kvizu koji vodi Jovan Memedović poznat nam je, ali vam ga, naravno nećemo otkriti. Nagovestićemo samo da je Žarko opravdao poverenje koje mu je ukazano time da odmerava znanje sa čak četiri takmičara u svakoj emisiji. I da se dobro uklopio u uigran tim, u kojem najviše komplimenata daje na račun voditelja.

- Memedović je dobar čovek i sagovornik. Odmah smo "kliknuli", iako je uvek na strani takmičara. Zbog toga mogu reći da na jednog tragača ne idu četiri takmičara, već se borimo protiv petoro ljudi - primećuje Stevanović.

Odmalena ste mnogo čitali. Da li ste ikada u nekoj enciklopediji primetili grešku?

- Kada sam čitao dečje enciklopedije nisam "lovio" greške, jer te knjige su bile zanimljivo napisane, učinile su da se zainteresujem bukvalno za sve - istoriju, geografiju...

Kakvih pitanja se pribojavate?

- Onih o domaćim serijama. I kulinarstvo me apsolutno ne zanima. Takođe, slabije poznajem noviju domaću književnost. Ma, ja sam čovek od lektire.

Kako se dogodilo da neko ko je u gimnaziji bio na društvenom smeru dospe na FON, a da pre toga bude i student Elektrotehničkog fakulteta?

- U osnovnoj školi sam bio "vukovac", u srednjoj odličan. Najviše volim istoriju, ali nisam želeo da je studiram, jer ne bih voleo da budem profesor. A svako ko završi taj fakultet postaje upravo to. Zato sam se upisao na Elektrotehniku. Ali, posle dve godine studiranja ispostavilo se da se nisam video u tome, pa sam odlučio da pređen na FON. Tu sam krenuo od početka, jer u programima ova dva fakulteta ima mnogo razlika. Ovde nema fizike sa kojom sam se mučio na ETF-u, tako da sam već uspeo da upišem treću godinu.

Za šta biste još voleli da imate dara?

- Volim neke stvari za koje mislim da nisam preterano talentovan, a to su pisanje i gluma. Dugo se nisam bavio glumom, a voleo sam je kad sam bio osnovac. Zadovoljan sam i ovako. Proslavio sam se kao kvizoman, to je ono što najviše volim.

Prepoznaju li vas ljudi na ulici? Kakve su reakcije?

- Da, zaustave me, čestitaju, kažu da je bilo super, da samo tako nastavim, pitaju kada će me gledati sledeći put. Letos sam bio na sahrani kod familije i bilo je dosta ljudi koje nisam poznavao. Prilazili su mi i predstavljali se.

To znači da ste zahvaljujući "Slagalici" upoznali dalje rođake?

- Može tako da se kaže. Kada sam pre sedam godina prvi put učestvovao u "Slagalici", mislio sam da ljudi ne obraćaju pažnju na takmičare, jer ja sam kviz uvek gledao da bih testirao svoje znanje. Ali, shvatio sam da su ljudi već tada počeli da me prepoznaju. Tek kad su usledili "Veliki izazov", pa "Zlatni krug" i "Potera", počeo sam da se navikavam na to da sam prepoznatljiv.

Kako vidite sebe za, recimo, dvadeset godina?

- Najviše bih voleo da mogu da se bavim samo kvizom i da mogu da živim od toga. To zasad kod nas nije izvodljivo, ali može da bude. Naime, kviz kod nas još nije toliko popularan kao u Britaniji, Belgiji i Hrvatskoj. Voleo bih da budem sastavljač, autor, urednik, pa i voditelj, što da ne, samo malo da popravim dikciju. Nadam se da će mi to biti profesionalni hobi.

Izvor: Novosti
Foto: PrintScreen/YouTube