Pirati s Kariba: Na kraju sveta
Pirati svih zemalja, ujedinite se! Samo, solidarnost vas neće izvući iz trosatne scenarističke bure, već će to ponovo učiniti Džoni Dep.
"Pirati s Kariba" idu "Na kraj sveta", da bi tokom nekoliko morskih dana prošli kroz dogodovštine vredne nekoliko avanturističkih života i rešili više zagonetki nego svi detektivi zajedno. Ambiciozno - da! Prenatrpano - nesumnjivo!
Ipak, piratska ekipa nekako izlazi iz skoro trosatnog scenarističkog vrtloga - ne toliko zahvaljujući piratskom bratstvu i jedinstvu ili romansi dvoje mladih sa zdravim zubima, već zbog svih prljavih, rumom natopljenih pirata, sa pokvarenim zubima i prevrtljivim, ali herojskim srcima.
Mnogo toga se može doživeti u trećoj avanturi "Pirata sa Kariba". Interesantno - to je ujedno i loše i fenomenalno. Magična mapa i kompas, škrinja Dejvija Džounsa, hiljade nautičkih milja i isto toliko zapleta, pirati - svaki sa svojim ličnim planovima, establišment - odlučan da zauvek zavlada morima, jedna velika romansa i bezbroj velikih izdaja, svet mrtvih... Mnogo loptica su u vazduhu morali da drže reditelj Gor Verbinski i scenaristički duo Ted Eliot & Teri Rozio. Koliko dobro se autorskim tim snašao, zavisi isključivo od "pirato-metra" u srcima gledalaca. Svako ga ima, samo je pitanje kako je baždaren.
Perjanica ovog "višegodišnjeg-srpskog-budžeta" vrednog projekta - Džeri Brukhajmer, svakako računa na najtvrdokornije fanove. Mudro, jer ih je mnogo i spremni su da potroše celo veče ploveći morima s otkačenim piratskim kapetanom Džekom Sperouom, prelepom Elizabet Svon, odvažnim Vilom Tarnerom i ostalima. Ovog puta, za razliku od prethodnog dela "Tajna škrinje", dobijaju i više nego što im je potrebno.
Dok milioni dolara inteligentnog spektakla provode sate boreći se s nezaustavljivim scenarističkim perom, Džoni Dep se očigledno sjajno provodi kao Džek Sperou. Genijalac kome ekran dozvoljava da širi provod po bioskopskima salama širom sveta. Zamislite kako mu je ludo bilo da u halucinacijama priča sa "samim sobom puta 10"? Zahvaljujući Džeku, odnosno Džoniju, nastaje nekoliko nezaboravnih scena.
Iako u senci iščekivanja Džonijevih replika i grimasa, ostatak glumačke ekipe s manje ili više uspeha dokazuje svoje talente. Kira Najtli se podnošljivo veštački "piratizovala", Orlando Blum se nekako bori sa unutrašnjim burama Vila Tarnera, a Džefri Raš, Čo Jun-Fat i ostatak internacionalne piratske ekipe perfektno su prljavi, beskrupulozni i hrabri. Po zaprepašćujuće ostvarenoj ulozi Džekovog oca, a ne po padu sa kokosovog oraha, trebalo bi zapamtiti Kita Ričardsa, gitaristu Rolingstonsa.
Produkcija je očekivano tip-top, kao i vizuelni efekti. Posebno značajni su maska i kostim, koji su toliko uverljivi da će vam prištevi, izgorela, prljava i umorna piratska lica povremeno prevrnuti želudac. Crni Biser, Leteći Holanđanin i ostali piratski brodovi su vrlo atraktivni za sve uzraste, dok će decu posebno nasmejati vešto majmunče i pričljivi papagaj.
U svojoj trećoj, skoro beskrajnoj, avanturi, "Pirati s Kariba’" uspevaju da stvore nepotrebnu konfuziju i uspešno je razreše. Zabavu prati vrpoljenje na stolici, a treći deo, u zavisnosti od zarade, prati četvrti. Nadajmo se, scenaristički znatno smisleniji.
Katarina Milovanović