Recept za korisnu kritiku
Kada nekome ne odgovara ponošanje sagovornika onda usledi kritika. Ipak, koliko kritika može da bude korisna, ona može i da povredi. Bečki psiholog Julija Umek savetuje kako da ispravno kritikujete:
- Opravdana kritika u pravo vreme
- Svaka kritika mora da dozvoli promenu. To znači, svaka rečenica koja počinje sa „Ti si ...“ pogrešna je, jer nije potrebno da se čovek menja. Više se radi o samom ponašanju, radi lakšeg zajedničkog suživota.
- Onaj ko kritikuje treba da proveri da li je kritika uopšte poželjna, kao i da li odgovaraju mesto i vreme za kritikovanje. Kritika treba da bude obrazložena, na primer time, da je poželjna promena u ponašanju dotične osobe, jer vama to prija ili jer je to bolje za tu osobu – na primer kod deteta koje treba da pospremi svoju sobu.
- Kritika ne treba da vrednuje. Pogrešno je reći „Tvoji glupi ... idu mi na nerve“. Ispravno bi bilo reći „Ne osećam se dobro kada slušaš tako glasno muziku. Možeš li, molim te, koristiti slušalice?“
- Da biste u svako doba mogli izreći kritiku, potrebno je i češće pohvaliti kada je nešto pozitivno, kada vam se dopada.
Recept za kritiku:
1. Posmatranje: opišite svoje lično viđenje ponašanja, bez vrednovanja.
2. Jasnoća: Recite kratkim i jasnim rečenicama šta ste videli.
3. Vaš zahtev: Iskažite svoje potrebe ili zahteve.
4. Dopunite kritiku tako što ćete ispričati lična iskustva.
5. Molba: Formulišite svoj zahtev u vidu molbe. Napomenite i cenite to što će sagovorniku promena u ponašanju možda teško pasti . Ponudite konstruktivnu pomoć.
(Compress)