30. maj

1431 – U Ruanu je spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka (Jeanne d’Arc), nakon što je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV (Benedict) 1920. proglašena je za sveticu.

1498 – Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) je isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko u Atlantski okean).

1536 – Engleski kralj Henri VIII (Henry) venčao se sa trećom ženom, Džejn Sejmor (Jane Seymour), 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen (Anne Boleyn).

1593 – U tučnjavi u jednoj londonskoj taverni ubijen je Kristofer Marlo (Chistopher Marlowe), najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira (Shakespeare), autor drama “Tamerlan Veliki”, “Dr Faustus” i “Jevrejin sa Malte”.

1640 – U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo (“Skidanje sa krsta”, “Poslednji sud”, “Parisov sud”). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.

1744 – Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup (Alexander Pope). Komični ep “Krađa uvojka” i satirična poema “Duncijada” (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima.

1778 – Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter (Francois Voltaire), jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku (“Kandid”, “Esej o običajima i duhu nacije”, “Filozofska pisma”, “Traktat o metafizici”).

1814 – Rođen je ruski revolucionar anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.

1848 – SAD i Meksiko su ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.

1876 – Zbačen je turski sultan Abdul Azis, a na presto je stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.

1909 – Rođen je američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen (Benny Goodmann), najpopularniji džez muzičar tridesetih godina, nazvan “kralj svinga”. Svirao je i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda (Copland).

1912 – Umro je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt (Wilbur Wright), pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom (Orville), izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.

1913 – Zaključen je mirovni ugovor u Londonu između članica Balkanskog saveza (Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka) i Turske, kojim je okončan Prvi balkanski rat. Turska je ovim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj je samo Carigrad sa okolinom.

1918 – Umro je ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. Godine 1883. osnovao je u Ženevi prvu rusku marksističku grupu “Oslobođenje rada” koja je početkom devedesetih usko sarađivala sa Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio je kao kobnu grešku (“Osnovna pitanja marksizma”, “Pisma bez adrese”, “Umetnost i društveni život”, “Književni pogledi V. G. Belinskog”).

1942 – Britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF) je sa 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu.

1956 – Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala je u ŠSR, u prvu posetu nakon smrti Staljina i raskida sa Moskvom 1948.

1960 – Umro je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman “Doktor Živago”, objavljen u inostranstvu, nakon čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U ŠSR-u je “Doktor Živago” štampan tek 1988.

1961 – Iz zasede je ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo (Trujillo).

1973 – Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle su dogovor o normalizaciji odnosa, nakon 32-godišnjeg prekida.

1980 – Papa Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.

1992 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 757 kojom su SR Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.

1992 – U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo je protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.

1994 – Umro je srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo je razvijanju procesa nuklearne fisije.

1995 – Rusija je formalizovala odnose s NATO-om, ali je ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.

1998 – U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu je poginulo najmanje 3.000 ljudi.

1999 – U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi.

1999 – Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavi nekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka.

2000 – Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.

2001 – Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, bivši oficir Š-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot (Malloth) osuđen je na doživotni zatvor, zbog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.

2003 – Savet bezbednosti UN odobrio je slanje mirovnih trupa u severo-istočnu provinciju Ituri u Kongu, radi uspostavljanja mira i sigurnosti u regionu, koji je narušen nasiljem između etničkih milicija. EU je, takođe, odobrila odlazak oko 1.400 svojih trupa u tu zemlju.

2004 – Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj (Mordećai) Vanunu izjavio je da je izraelska invazija na Liban 1982. godine uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu njegove zemlje. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio “Sandej tajms” iz Londona. Agenti Mosada uhapsili su Vanunua u Rimu i prebacili u Izrael gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje.

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.