KLADIONICE IM POSTALE DRUGA KUĆA: Najmlađi kockar u Srbiji ima 18, a najstariji čak 75 godina

Broj lečenih zavisnika, međutim, mnogo je veći, jer postoji još najmanje 10-15 privatnih klinika koje se time bave, kao i neke druge ustanove. A broj patoloških a nelečenih kockara meri se hiljadama. Najdrastičniji slučaj desio se pre tačno deceniju, kada se u Zaječaru spalio student Milan Hinić, jer je u kladionici prokockao pozajmljeni novac za lečenje majke.

Posle ovoga, tako dramatičnih priča koje bi punile novinske stupce nije bilo, ali se svakodnevna drama odvija u hiljadama porodica.

- Najmlađi pacijenti imaju 18 godina, pošto se naša bolnica bavi lečenjem punoletnih osoba, a većina pacijenata je u starosnoj grupi 35-55 godina. Međutim, imamo čak i pacijenata sa 60, pa i 75 godina. Takav je slučaj jedne gospođe koja je zbog usamljenosti previše vremena i novca trošila na poker-aparate, a sada je uspešno izlečena - kaže dr Kovačević.

Srbija, kako kažu u Udruženju priređivača igara na sreću (UPIS), pozivajući se na istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" od pre tri godine, ima oko 45.000 patoloških kockara i onih koji su u ozbiljnom riziku da to postanu. Prema tim pokazateljima, mi se krećemo u granicama evropskog proseka od 0,6 do 0,8 odsto odraslog stanovništva zavisnog od ruleta, džek-pota, slot-mašina, klađenja...

Ranije procene od oko 300.000 patoloških i pola miliona potencijalnih kockara u UPIS-u smatraju više nego preteranim.

- Svaki broj zavisnika, pa i najmanji, predstavlja problem i mora mu se pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno - kaže Rade Karan, direktor UPIS-a. - Do kvantitativnih pokazatelja zavisnosti od igara na sreću isključivo se može doći relevantnim naučnim istraživanjima. Preuveličavanje broja zavisnika je, prema ocenama stručnjaka, kontraproduktivno. Istraživanje "Batuta" pokazuje da se Srbija po broju zavisnika nalazi u okvirima evropskog, a i svetskog proseka.

Neke evropske zemlje, suočene sa sve većim brojem patoloških kockara, sprovele su drastične mere: od povećanja poreza na igre na sreću, preko smanjenja broja priređivača, ograničavanja uloga, pravljenja spiskova kockara kojima se zabranjuje ili ograničava igra. I kod nas je država Zakonom o igrama na sreću zabranila ulazak u kockarnice i kladionice maloletnicima, ali je Zakon dao diskreciono pravo priređivačima da pojedincima zabrane ulazak u svoje objekte i bez obrazloženja. Prema Karanovim rečima, svi operateri na uplatno-isplatnim mestima kompanija članica UPIS-a obučeni su da prepoznaju simptome patološkog kockanja, i na to ukazuju igračima. Ako je potrebno, savetuju ih gde i kako mogu da potraže stručnu pomoć.

- Državni spiskovi patoloških kockara, na osnovu kojih im se zabranjuje ulazak u objekte za igre na sreću, ne postoje ni u jednoj zemlji. U nekoliko evropskih država (Velika Britanija, Belgija, Španija...) postoje registri igrača koji su zahtevali samoisključenje, i zakonska obaveza priređivača je da razmenjuju podatke o tim igračima koji su se samoisključili. Koordinaciju razmene i registre podataka obavljaju državna regulatorna tela. Obaveza priređivača je da igračima koji su se samoisključili onemoguće igranje pod pretnjom drakonskih kazni - kaže Karan.

Kod nas ovo nije regulisano na nivou države, ali jeste na nivou UPIS-a. I kompanije članice UPIS-a omogućile su samoisključivanje. Suština je u tome da se igraču, na njegov ili zahtev njegove porodice, u nekom vremenskom periodu ili trajno onemogući učestvovanje u igrama na sreću. Zahtevom za samoisključenje on može tražiti i da mu se limitiraju iznosi za igranje ili samo trajanje igre. Samoisključenje kod nas nije regulisano zakonom, a kompanije članice UPIS-a su ga uvele i primenjuju ga u okviru društveno odgovornog poslovanja, na osnovu svog bogatog međunarodnog iskustva.

One imaju evidenciju svih igrača koji su zahtevali samoisključenje, ali shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, ovi registri su tajni, pa čak nisu mogli da nam daju ni broj "samoisključenih". Prvi pacijenti oboleli od "igromanije" u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti javili su se još 1997. Prema rečima dr Kovačević, u početku su se javljali retko, dva-tri pacijenta godišnje, ali poslednjih godina brojka raste. Dr Kovačević navodi da je sa takvim pacijentima radila individualne tretmane, u koje su obavezno bili uključeni i članovi porodice. Kaže, porodica je veoma bitna, možda ne toliko za nastanak, koliko za održavanje ovog oblika zavisnosti, i ta činjenica se koristi i u procesu lečenja.

- Iz godine u godinu broj zavisnika od kockanja koji su se javljali na lečenje u Specijalnu bolnicu se povećavao, pa je dr Snežana Alčaz sa čitavim timom stručnjaka (psihijatar, psiholog, socijalni radnik, specijalni pedagog, medicinska sestra) razvila program grupne i porodične terapije. Dnevnu bolnicu za hemijske i nehemijske zavisnosti danas vodi dr Milica Repac sa svojim timom, koji iz dana u dan beleži porast novih pacijenata. Krajem godine će prvi klub lečenih kockara naše bolnice, simboličnog imena "Most", jedini takav u Srbiji, obeležiti godišnjicu rada - kaže dr Kovačević.

U nehemijske, odnosno bihejvioralne zavisnosti, osim kockanja, spadaju i zavisnost od mobilnih telefona, interneta i slično. Model lečenja za svakog pacijenta određuje se ponaosob, posle obavljenog specijalističkog pregleda i dijagnostike. Program Dnevne bolnice za nehemijske zavisnosti, koja postoji dve godine, odvija se po principima grupne kognitivno-bihejvioralne i porodične terapije.

Inače, zavisnost od igara na sreću je bolest koja se teško leči i procenat povratnika je veliki. Za nju, za razliku od alkoholizma, ne postoje blokatori koje pacijent može da popije. Tokom lečenja pacijenti uče šta da urade i kako da prepoznaju najavu recidiva, kako da se zaštite, kako da prepoznaju simptome krize, kako da je zaustave i šta da rade ako se recidiv ipak desi. Lečenje se nastavlja čak i posle recidiva, poručuje dr Kovačević.

OBUKA ZA PREPOZNAVANjE ZAVISNIKA

Kompanije članice UPIS-a već sedam godina, u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti iz Drajzerove, realizuju projekat prevencije "Moguće je prekinuti".

Projekat podrazumeva edukaciju zaposlenih koji dolaze u kontakt sa igračima u prepoznavanju prvih simptoma zavisnosti. Do sada je edukaciju završilo oko 3.800 ljudi.

Izvor: Kurir.rs/Večernje novosti/V. C. Spasojević