NAUČNICI TVRDE: Ultra-prerađena hrana može da stvori zavisnost, trebalo bi je tako i obeležiti

Obeležavanje nekih namirnica kao onih koje potencijalno stvaraju "zavisnost" moglo bi da pomogne ljudima da promene svoju ishranu, rekli su naučnici.

Procene pokazuju da bi svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete mogli da se "navuku" na industrijski visoko prerađena hrana (UPF).

Istraživači su rekli da način na koji neki ljudi konzumiraju hranu bogatu mastima i ugljenim hidratima može da "ispuni kriterijume za dijagnozu poremećaja zavisnosti".

Ponašanje koje ispunjava taj kriterijum uključuje, između ostalog, intenzivnu žudnju, simptome odvikavanja, manju kontrolu nad unosom i kontinuiranu upotrebu uprkos posledicama kao što su gojaznost, poremećaj prejedanja, lošije fizičko i mentalno zdravlje i niži kvalitet života, prema mišljenju istraživača.

Tim međunarodnih istraživača ukazuje na meta-analizu 281 studije iz 36 različitih zemalja.

Pokazuje da se "zavisnost od ultra-prerađene hrane" javlja kod 14 odsto odraslih i 12 odsto dece.

Označavanje nekih namirnica sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i masti kao onih koje stvaraju "zavisnost" moglo bi potencijalno da poboljša zdravlje kroz promene u društvenim i kliničkim politikama, kažu naučnici.

- Postoji konvergentna i dosledna podrška validnosti i kliničkoj važnosti zavisnosti od hrane - rekla je Ešli Gerhart, autorka rada i profesorka psihologije na Univerzitetu Mičigen u SAD.

Ona je dodala da "priznavanjem činjenice da određene vrste prerađene hrane imaju svojstva zavisnosti, mogli bi da pomognemo u poboljšanju globalnog zdravlja".

To bi takođe podstaklo više istraživanja u tim oblastima, napominju autori.

- S obzirom na to koliko su ove namirnice rasprostranjene, one čine 58 odsto kalorija koje se konzumiraju u SAD, toliko toga ne znamo - rekla je koautorka Aleksandra Di Felićeantonio, docent na Fralin institutu za biomedicinska istraživanja u SAD.

Autori rada, objavljenog u "The BMJ", naveli su primer serviranja lososa i čokoladice – losos ima odnos ugljenih hidrata i masti od otprilike nula prema jedan. Nasuprot tome, čokoladica ima odnos ugljenih hidrata i masti jedan prema jedan, što izgleda da povećava potencijal zavisnosti od hrane.

- Mnoge ultra-prerađene namirnice imaju veći nivo oba. Ta kombinacija ima drugačiji efekat na mozak - dodao je prof. Di Felićeantonio.

Istraživači iz SAD, Brazila i Španije ističu da "rafinisani ugljeni hidrati ili masti izazivaju slične nivoe ekstracelularnog dopamina u strijatumu mozga kao one koje se vide kod supstanci koje izazivaju zavisnost kao što su nikotin i alkohol".

- Na osnovu ovih bihejvioralnih i bioloških paralela, hrana koja sadrži visok nivo rafinisanih ugljenih hidrata ili dodatih masti jaki su kandidati za zavisnost - dodaju oni.

- Aditivi u hrani takođe mogu doprineti stvaranju "zavisnosti od UPF-a" - rekli su.

Iako je malo verovatno da aditivi, koji se dodaju hrani radi ukusa i "poboljšanja osećaja u ustima", sami po sebi ne izazivaju zavisnost, mogli bi "postati moćni pojačivači efekata kalorija u crevima", napisali su.

Međutim, naučnici naglašavaju da nema svaka hrana potencijal da stvori zavisnost.

- Iako su potrebna dalja pažljiva istraživanja da bi se utvrdio tačan mehanizam pomoću kojeg ova hrana izaziva zavisnost, UPF sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i masti jasno se vide u obrascima zavisnosti i dovode do štetnih zdravstvenih ishoda - zaključuju istraživači.

Takođe dodaju da je "ultra prerađena hrana sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i dodatih masti privlačna i kompulzivno se konzumira i da može da stvori zavisnost".

Izvor: Hina
Foto: Ilustracija/Freepik.com