Nezamenjivi "vitamin sunca"
KOPENHAGEN, 26. mart 2010. (FoNet) - Vitamin D je ključni "igrač" u aktiviranju odbrambenog sistema čoveka, a njegov nedostatak zabeležen je kod gotovo polovine populacije na našoj planeti.
A to, tvrde endokrinolozi, znači da u njihovom organizmu ima premalo ili uopšte nema najvažnijih činilaca u imunom sistemu, takozvanih "T-ćelija", neke vrste "ubica infekcija", "zaduženih" da se aktiviraju u slučaju pojave infekcija.
Nedavno otkriće danskih naučnika o ključnoj ulozi vitamina D u aktiviranju T-ćelija pomoći će u borbi protiv infektivnih bolesti i globalnih epidemija i biće posebno značajno u traganju za novim spasonosnim vakcinama - javio je časopis Sajens.
Danski istraživači otkrili su da aktiviranje T-ćelija, tih "ubice infekcija", u potpunosti zavisi od vitamina D jer će ostati "uspavane" i potpuno nesvesne mogućih infekcija ili pretnji patogenih neprijatelja različitih vrsta - ako u krvi čoveka nema vitamina D.
"Kad T-ćelija bude izložena napadu stranog patogena, ona aktivira 'signalni uređaj' ili 'antenu' poznatu pod imenom 'receptor vitamina D' kojim traga za ovim vitaminom" - izjavio je doktor Karsten Gajsler, stručnjak Departman za međunarodno zdravlje, imunologiju i mikrobiologiju Univerziteta u Kopenhagenu.
"To znači", precizirao je on u izjavi sa Sajens, "da T-ćelija mora imati vitamin D ili će, u protivnom, biti sprečeno njeno aktiviranje a ako T-ćelije na nađu dovoljno vitamina D u krvi, one jednostavno neće biti aktivirane".
Naučnici već dugo znaju da je vitamin D izuzetno važan u apsorpciji kalcijuma i da postoji direktna veza između nivoa ovog vitamina i obolenja kao što su rak i multipla skleroza.
"Ono čega do sada nismo bili svesni a što smo sada saznali, je koliko je vitamin D važan za aktiviranje imunog sistema", napisao je Gajsler u članku za Sajens.
Najveći deo vitamina D organizam proizvodi kao prirodni nusprodukt kože izložene suncu, pa otuda i njegovo pomalo pesničko ime - "vitamin Sunca". On se takođe može naći u ribljem ulju, jajima i masnim ribama kao što su losos, haringa i skuša ili se može uzimati kao dietetski proizvod.
Gotovo polovina svetske populacije pati od manjka vitamina D pa naučnici upozoravaju da problem postaje sve izraženiji kako ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru.
Gajster i njegov istraživački tim ukazuju da otkriće nudi mnogo neophodnih informacija o imunom sistemu i može biti od posebno korisno u traganju za novim vakcinama.
"Sve ovo je važno ne samo u borbi protiv bolesti već i u tretiranju anti-imunih reakcija organizma i odbacivanju transplantiranih organa", naglasili su danski imunolozi u tekstu u Sajensu.
Aktivnost T-*ćelija vrlo brzo dostiže razmere neke vrste "eksplozije" i kao što se bore protiv bolesti takođe mogu greškom da napadnu i sam organizam.
Tako, na primer, kad se obavi transplatacija nekog organa, T-ćelije takođe mogu da "napadnu" novi organ smatrajući ga "stranim agresorom" i, kao autoimuno oboljenje, hiperosetljive T-ćelije mogu greškom delove ćelija samog organizma smatrati pretnjom i tada naterati organizam da - napadne samog sebe!
Gajsler zaključuje da do sada nije obavljeno istraživanje kojim bi se definisalo koja je dnevna potreba organizma za vitaminom D, ali stručnjaci preporučuju od 25 do 50 mikrograma.