Sunčane zavrzlame

Sun Protection Factor (SPF) , broj koji vidite na određenoj kremi, znači da toliko puta duže možete da ostanete na suncu

To praktično znači da, ako neko izgori posle pet minuta, on, ako koristi kremu SPF 20, može da ostane na suncu dvadeset puta duže, odnosno 100 minuta - sat i po vremena", objašnjava dermatolog Vesna Mikulić.

Zaštita i u gradu  Prilkom izbora kreme za sunčanje morate znati koji je vaš tip kože, ali i da je zaštita i na letovanju i u gradu obavezna - faktori koje dermatolozi preporučuju su od 20 do 30. Dr Vesna Mikulić, iz Gradskog zavoda za kožne i polne bolesti, objašnjava da se kreme za lice koje imaju zaštitni faktor prave sa nemasnim podlogama da ne bi došlo do pojave bubuljica, kao i da se u zaštitne kreme stavljaju hemijska i fizička sredstva-avobenzeni, flavijum dioksid i cink oksid. 

Ova sredstva služe za upijanje i odbijanje UV i UB zraka tako da smo zaštićeni kada ih nanesemo. Poznato je da postoje A i B zračenja - dr Mikulić navodi da i jedan i drugi deo spektra mogu da dovedu do pojave tumora, ali UVA pre nego UVB. 

Ona ističe da krema mora lepo i ravnomerno da se nanese po čitavoj površini kože, da je zbog znojenja i sunčanja potrebno da se nanosi svaka dva sata, kao i da u periodu od 10-16 sati ne bi trebalo biti na suncu, čak ni pod zaštitom.

Mladeži ostaju nezaštićeni  "UV zraci deluju na mladeže i pored zaštitnog faktora. Štetno dejstvo UV zraka se ne poništava kada su mladeži u pitanju. Oni ne mogu da se zaštite kremom, trpe promene i kod njih postoji kumulativni efekat - to znači da promene ne moraju da budu vidljive odmah, već da mogu da se pojave bilo kad, čak i posle 20 godina",  objašnjava dr Mikulić i podseća da sunce ima kumulativni efekat i ubrzava starenje kože. 

"Ne treba da se bira faktor ispod 20, a preporučuje se od 20 do 30. Važno je da se koriste zaštitne kreme i u gradu. Ljudi misle da ako su izašli do prodavnice ili pijace da to nije izlaganje suncu. Sve je izlaganje suncu i svakodnevna zaštitna krema leti je neophodna - umesto uobičajene dnevne kreme treba da se koristi zaštitna krema", ističe dr Mikulić.

Budući da je tehnologija uznapredovala, kreme su sve savršenije. Alergijske reakcije na zaštitne kreme sada su retke, a na tržištu zaista postoji veliki izbor. Naravno da su neke kreme proverenije i kvalitetnije od ostalih - uglavnom je cena ta koja govori o kvalitetu, mada ima i primera ne mnogo skupih krema za koje se pouzdano zna da su veoma kvalitetne. U svakom slučaju nekorišćenje kreme sa zaštitnim faktorom (ili mazanje maslinovim uljem koje nema nikakav zaštitni faktor) leti je zločin prema sopstvenoj koži, i veliki zdravstveni rizik. Potpuno je glupo i koristiti kremu prva dva dana letovanja, a posle više ne (da bi se više pocrnelo). Koža treba da se štiti uvek. Ne štitimo se samo da ne bismo izgoreli, štitimo se od štetnih zračenja koja su uvek prisutna.

Dr Mikulić objašnjava da je ranije, sastojak krema sa zaštitnim faktorom bila PABA (palamicio benzojeva koselina). 

"Ovaj sastojak se više ne koristi - ranije je štetno delovao na osobe sa atopijom. Sada se ne očekuje da krema dovede do alergijske reakcije na koži - to je uvek moguće, ali je retko. Gora je varijanta uzimanje lekova i izlaganje suncu (lekova kao što su tetraciklini, antihistaminici, phenangan i mnogi drugi - lista je veoma duga)", navodi još dr Vesna Mikulić.

Treba biti obazriv u svakom slučaju, i zbog sve štetnijeg sunca, i zbog starenja kože, i raznih neželjenih efekata koje odsustvo zaštite može da prouzrokuje. U suncu, kao i u svim ostalim blagodetima, treba uživati umereno, da bi zadovoljstvo duže trajalo.

Jelena Jovanović