Halalburger kamen spoticanja

RUBE (FoNet) - Gosti u Isla burgeru u Nici. Tamo halalburger zadovoljava norme u ishrani muslimana. U Francuskoj se jedan lanac brze hrane odlučio na ovaj korak. A onda je usledila debata - da li se radi o vidu diskriminacije?

Stvar je aktuelna u mnogim gradovima. U Rubeu, na severu Francuske blizu belgijske granice, od šezdesetih godina živi veliki broj useljenika iz Tunisa, Alžira i Maroka, koji rade u lokalnoj industriji.

Odnedavno, u restoranu brze hrane Kvik mogu da jedu hamburgere od mesa životinja koje su zaklane prema pravilima islama. Reč je o dozvoljenoj, halal hrani.

Jedan od posetilaca restorana kaže: „Ako većina ljudi jede halal hranu, onda je razumljivo i da vlasnici restorana reaguju na to i ponude takvu hranu.“

Lanac Kvik ima 360 restorana, od nedavno se u osam nudi halal hrana. Promet u tim restoranima je - povećan. Dolaze pre svega porodice sa mnogo dece. Nema alkohola i, naravno, bejkon burgera, jer svinjetina nije halal.

Gradonačelnik Rubea, socijalista Rene Vandjerndonk, smatra da je reč o preterivanju i kaže: „Mora se pripaziti da ne budu diskriminisani oni koji nisu muslimani. Bilo bi u redu da restoran nudi i hranu koja nije halal.“

Gradonačelnik je zbog toga hteo da tuži Kvik, ali je odustao kada su ga podržali - ekstremni desničari Mari Lepena. Kvik se, inače, poziva na preduzetničke slobode, a podržavaju ga i liberali i Zeleni koji podsećaju da se niko ne buni što postoje prodavnice koje nude samo košer proizvode – one koji su u skladu sa jevrejskim pravilima o dozvoljenoj hrani.

Ali, rasprava o halal hrani ima dublje korene i socijalista Filip Breton kaže: „Kada pomislim na raspravu o nošenju burke na javnim mestima i sada halal hrani, moram da podsetim da je Francuska sekularna zemlja.“

U Francuskoj su javni život i vera razdvojeni ustavom i to se veoma poštuje. Zato je u osnovi rasprave o halal hrani zapravo pitanje u kojoj mjeri bi sekularna država trebalo da vodi računa o željama pripadnika pojedinih vera.