SLATKIŠI SU IPAK DOZVOLJENI: Stručnjaci tvrde da dijeta bez ugljenih hidrata ne može biti uspešna

Ugljeni hidrati nisu loši, oni su neophodni

Iako se svaka moderna dijeta zasniva na tome da unosite minimalno ili uopšte ne unosite ugljene hidrate, morate znati da je za energetski balans organizma potrebno od 55 do 56 odsto ugljenih hidrata dnevno u ishrani. Ugljeni hidrati obezbeđuju organizmu nesmestano funkcionisanje i prvenstveno zdravlje. Da, brojanje kalorija jeste važno, ali uživanje u jelu nikako ne smete zanemariti. Odnos između unesenih i potrošenih kalorija je ono na šta se morate fokusirati. Stoga, ako želite zdravo da mršavite sve što treba da uradite jeste da od 2.200 preporučenih kalorija dnevno izbacite 500, što sugeriše da ne postoji namirnica koja vam je zabranjena budući da u preostalih 1.700 kalorija imate veliki izbor.

Šećeri su gorivo za organizam

Zdrava dijeta može biti samo ona tokom koje su duh i telo u skladu. Kako je važan deo zdravog duha i hedonizam u vašem režimu ishrane uvek mora ostati mesta za slatkiše. Ne samo što su šećeri važan deo ishrane već su i pogonsko gorivo svakog organizma. Umesto da vas grize savest jer ste pojeli slatkis ili popili čašu omiljenog gaziranog pića, stručnjaci savetuju da izberete trenutak u toku dana kada ćete pojesti nešto slatko – planirano. Ovo je posebno važno za aktivne vežbače jer su šećeri neophodni mišićima da izdrže trening.

- Generalno ne postoji hrana od koje mršavimo ili se gojimo. Ključ rešenja je u pametnom i balansu između unosa hrane i fizičke aktivnosti, jer će balans doprineti poboljšanju metabolizma, a tada će organizam koristiti svoje prirodne mehanizme za regulaciju telesne težine. Znači da možete da jedete i pijete sve u umerenim količinama i redovno vežbajte - savetuje nutricionista Ljubiša Knežević.

Nikada ne preskačite obroke

Ženskoj osobi prosečne težine dovoljan je unos od 1.900 do 2.200 kalorija dnevno kako bi zadržala energetski balans. Nutricionisti stalno ističu da nijedan obrok ne treba preskočiti jer tako direktno narušavate balans organizma. Dakle, ako ste smanjili broj kalorija koje unosite potrebno je da ih raspodelite na sitnije obroke – 400 kalorija za doručak, 700 za ručak, a za večeru 400. Za međuobroke ostavite od 100 do 200 kalorija. Preskakanje doručka lako može kontraproduktivno uticati na vašu liniju jer kasnije u toku dana nesvesno postajete skloniji većem unosu kalorija. Štaviše, doručak je prilika kada bez ikakve griže savesti možete sebi priuštiti ugljene hidrate – tost sendvič, omiljeni napitak, pa čak i ostatke od sinoćne večere budući da ćete tu energiju tokom dana sagoreti.

Nije tačno da dijetetski proizvodi ne goje

Niko nije profitirao od izbacivanja masti iz jelovnika i zamenio ih istim brojem kalorija. Masti su prekopotrebne organizmu, a njihovim izbacivanjem nećete uneti sve potrebne nutrijente i tako ćete poremetiti svoj balans. Ukoliko ste rešili da sebi poklonite zdravo telo i duh možda je vreme da usvojite umerenu ishranu. Na primer, umesto svinjetine koja je izvor viška kalorija i zasićenih masnih kiselina jedite ćuretinu. Takođe, pomfrit možete zameniti barenim krompirom i tako izbeći unos velikog broja masti. Upravo ste dobili savršen dijetalni ručak!

Izvor: Lepota&Zdravlje
Foto: Ilustracija/Pixabay