MAJA ŠIPOVAC: Sama sebi sam najveći kritičar – ta osobina pokreće me da napredujem i budem realna prema svojim sposobnostima

Foto: Color Media Communications/Color Press Group

Mlada glumica rođena je pre 27 godina u Sarajevu, ali se porodica usled ratnog vihora seli u Nemačku, a potom se trajno nastanjuje u Beogradu gde ova šarmantna brineta završava Akademiju čvrsto verujući da će se izboriti za svoje mesto na glumačkom nebu. Dok je vredno i posvećeno studirala nije previše razmišljala u kojem će pravcu ići njena karijera, niti koliko će joj vremena biti potrebno da se etablira u umetničkom svetu.

Televizijski gledaoci upoznali su je u “Nadrealnoj televiziji”, a potom su usledile uloge u serijama “Zvezdara”, “Sinđelići”, “Senke nad Balkanom”, “Ubice moga oca”, “Santa Maria della Salute” i “Komšije”, a samim tim i saradnja sa najpoznatijim srpskim rediteljima i glumcima.

Vredna i odgovorna umetnica trenutno je fokusirana na snimanje serije “Dobrodošli u Orient Express”, u budućnosti priželjkuje rolu na ruskom jeziku, a ističe da će zauvek pamtiti saradnju sa nedavno preminulim kolegom Nebojšom Glogovcem.

Rođeni ste u Sarajevu, kakva Vas osećanja vezuju za rodni grad, s obzirom na to da ste ga u najranijem detinjstvu, usled građanskog rata, napustili?

– Iako sam u Sarajevu samo rođena, taj grad mi je posebno drag. Volim da istaknem da je moja porodica poreklom iz Hercegovine i da sam rođena u Sarajevu. Išla sam nekoliko puta, a u februaru ove godine ukazala mi se prilika i da snimam humorističku seriju baš u Sarajevu pod nazivom “Dobrodošli u Orient Express”, u režiji čuvenog reditelja Jasmina Durakovića. Snimanje drugog serijala počinje za mesec dana, tako da ću ponovo imati priliku da tamo i radim i uživam.

Kada ste odlučili da će gluma biti Vaš životni poziv i šta je uticalo na tu odluku?

– Obično za velike ljubavi ne znate tačno da definišete kako su se i zašto razvile, čini mi se da je tako i u slučaju moje ljubavi prema glumi. Samo znam da sam oduvek volela poeziju, učestvovala sam u Ruskom domu dok sam bila đak Prve beogradske gimnazije. Moje profesorke ruskog jezika najviše su uticale na to da se bavim umetnošću. Na sceni Ruskog doma govorila sam stihove Jesenjina, Puškina i mnogih drugih ruskih pisaca, a publika iz Rusije mi je davala još veći podstrek da budem sve bolja i bolja.

Već na početku karijere sarađivali ste sa najeminentnijim srpskim rediteljima i velikanima našeg glumišta – da li to smatrate svojom prednošću?

– Naravno, veliko mi je zadovoljstvo i čast. Kada radite sa profesionalcima i ljudima koji imaju ogromno iskustvo, nekako ste rasterećeni i znate da je kvalitet serije zagarantovan, a to što radim sa različitim rediteljima i na potpuno različitim projektima omogućava mi da od svakog nešto novo naučim i da se lakše prilagođavam različitim idejama i predlozima reditelja, da ne budem usmerena, da tako kažem, na samo jedan način rada.

“Zvezdara”, “Sinđelići”, “Senke nad Balkanom”, “Ubice moga oca”, “Santa Maria della Salute”, “Komšije”… – da li ste pre samo pet godina očekivali ovako impresivan spisak ostvarenih uloga? Koja Vam je najdraža?

– Moram da priznam da nisam, moj glavni cilj bio je da završim fakultet, da budem odgovoran i vredan student, a o budućoj karijeri nisam mnogo ni razmišljala. Sve je išlo postepeno, što mi je baš drago. Po završetku studija glume počele su da se smenjuju uloge i svaka mi je donela nova iskustva, znanja, poznanstva i mnogo toga lepog. Jako su mi drage uloge u seriji „Zvezdara“, gde sam igrala novinarku Veru, i u seriji „Santa Maria della salute“ gde igram najbolju prijateljicu Lenke Dunđerski. Zahvaljujući tim ulogama dobila sam nagradu za zapažene uloge na Fedisu (Festivalu domaćih igranih serija). Trenutno igram strogu učiteljicu Ljubicu u seriji „Komšije“ u režiji Milana Karadžića, koji svojim sjajnim inidikacijama podstakne glumca da na najbolji način iznese ulogu.

U seriji “Ubice moga oca” igrali ste sekretaricu Nebojše Glogovca. U kakvom će Vam sećanju ostati nedavno preminuli kolega?

– I na početku snimanja serije javno sam isticala koliko sam oduševljena Nebojšom kao kolegom, glumcem, čovekom… U ovom momentu mogu samo da dodam da ću uvek pamtiti scene koje sam sa njim snimala.

Za isto TV ostvarenje Vaš kum Halid Bešlić otpevao je numeru “Ja bez tebe ne mogu da živim”. Da li je istina da ste upravo Vi bili posrednik prilikom njegovog angažmana?

– Istina je, čula sam da je za snimanje scene potreban dobar pevač. Rekla sam da ću pitati Halida Bešlića što su svi u ekipi radosno prihvatili. I kum je pristao, pesma je postala prava “himna”. Kada se pojavim na živim svirkama, čim me vide muzičari mi sviraju tu pesmu.

Da li postoji uloga koju prželjkujete – bilo da je u pozorištu, seriji ili na filmu?

– Volela bih da to bude uloga na ruskom jeziku ili u nekoj komediji. Uvek mi se sviđala Geteova misao: “Naše želje su predosećanja sposobnosti koje leže u nama, vesnici onoga što smo u stanju da uradimo.” Verovatno je i u mom slučaju tako da imam želju za ovim dvema ulogama, jer osetim da bih se u njima dobro snašla.

Kakva je Maja kada se isključe kamere i kako provodi slobodno vreme?

– Privatno sam neko ko ne koristi društvene mreže, čak se ni ne slikam često. Znam da je to neobično zbog posla kojim se bavim, ali više volim druženja sa prijateljima uživo, šetnje… Pravim razliku između prijatelja i poznanika i moja prijateljstva traju po dvadeset godina, a najduže je iz vrtića sa drugom Stefanom Roganom. Moji bliski prijatelji znaju da sam otvorena osoba uvek tu za njih, spremna da ih podržim u svemu, neko ko će im uvek uzvratiti ljubav za ljubav. Takođe znam da pravi prijatelji ne odlaze već samo oni koji to nisu ni bili. Sama sebi sam veliki kritičar i mislim da me upravo ta osobina pokreće da napredujem, budem realna prema sebi i svojim sposobnostima.

Autor: Tatjana Mišović
Foto: Color Media Communications/Color Press Group

Slični članciMore from author

Ostavite komentar

Your email address will not be published.