Poznate ličnosti u akciji Hemofarm Fondacije pisale na temu "Kako sačuvati srce društva?"
Umesto čestitke za 25 godina rada nekoliko uticajnih ličnosti iz javnog života napisalo je tekstove na temu "Kako sačuvati srce društva?" što i jeste u srži rada ove najdugovečnije Fondacije u Srbiji.
Evo šta nekoliko njih sa zavidnim karijerama u različitim oblastima, smatra da je lek za naše društvo.
Kako sačuvati srce društva?
ROBERT ČOBAN, osnivač i vlasnik Color Press grupe
Pre nego što odgovorim na pitanje "Kako sačuvati srce društva", mislim da je red da kažem - kako sačuvati samo društvo.
Prema poslednjim podacima Srbija godišnje gubi oko 100.000 ljudi: 35.000 je negativna razlika između nataliteta i mortaliteta i oko 65.000 ljudi se iseli.
Na pojačavanje ovog trenda utiče nekoliko globalnih, regionalnih i nacionalnih faktora koji deluju paralelno:
- Nizak standard ljudi u Srbiji utiče da mladi odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom pa nema ko da "radi na povećanju nataliteta".
- Promena navika i ponašanja "milenijalaca" (generacija rođena između 1984. i 2004.) koji bi trebalo da budu glavni "proizvođači nataliteta": Izbegavaju brak, sve manje žele decu, nemaju osećaj lojanosti, vezanosti za određeni grad, državu...Ovo je naravno globalna pojava.
- "Rezervoari" u susedstvu kojima se Srbija "punila stanovništvom" od 1991. sve su "oskudniji". Nema više izbeglica koje su delimično "popravljale" lošu demografsku situaciju devedesetih pre svega u Beogradu i Vojvodini. Određeni broj mladih iz Republike Srpske i Crne Gore i dalje se doseljava u Beograd i Novi Sad, ali i toga je sve manje.
- Svi ostali faktori koji su prisutni u društvu poput konstantne regionalne nestabilnosti (Kosovo, Bosna...), nedostatka pravne države i institucija sistema, korupcije...čine da se i oni koji bi želeli da imaju decu, koji to mogu i možda i planiraju da ostanu u zemlji - na taj korak se ne odlučuju.
Matematičkom progresijom možemo očekivati da - ne 2060. - nego u narednih 5 do 10 godina - ova zemlja dođe u situaciju da u njoj neće biti dovoljno kadrova za većinu potrebnih zanimanja (čak i migranti ne žele da se ovde zadrže), da ćemo imati prazna sela i poluprazne gradove...sa mnogo starog stanovništva za čije (zagarantovane?) penzije neće imati ko da puni budžet.
Na prva tri faktora možemo vrlo malo da utičemo. Na četvrti, koji je prema anketi u novom broju "Nedeljnika" - na prvom mestu kada se mladi odlučuju da napuste zemlju - možemo!
Zato verujem da će se "srce društva" sačuvati tek onda kada državu nateramo da radi svoj deo posla pa da nama "osveštenim pojedincima" onda ostane samo "filantropska nagradnja".
I da se vratim na početak - da bi sačuvali "srce društva" treba da sačuvamo društvo i da rešavanje problema iz stavke pod rednim brojem 4. - bude glavni prioritet svih nas.
Vladimir Arsenijević, pisac
U osnovi je pogrešno, a u izvesnim okolnostima može da bude i fatalno, razmišljati o društvu kao o živom organizmu. Metafora o srcu, u čijoj se centralnoj komori uvek i jedino nalazi mit o nastanku, sastavni je deo narativa nacija kao zamišljenih, a potom i otelotvorenih zajednica. Neuporedivo bolja analogija za društvo (koje, za razliku od fantazmagoričnog koncepta nacije, okuplja ljude povezane zajedničkim interesom) jeste - građevina. I to građevina koja se nalazi u neprestanom procesu dograđivanja. Zato nam je umesto metafore srca u čijoj je osnovi jedna izrazito bolećiva emotivnost, znatno potrebnija jedna dramatično drugačija metafora u čijoj se osnovi nalazi proračunata konstruktivnost. Jer građevine mogu bez mnogo čega, ali temelj je ono od čega one suštinski zavise, ono što u najvećoj meri određuje uspešnost njihovog rasta, stabilnosti i dugovečnosti.
IVANA ZARIĆ, autor emisije „Tri tačke“, N1
Kako sačuvati srce društva... Isto kao i ljudsko srce - pažnjom, ljubavlju i brigom.
Svešću da nismo sami na svetu, a čini se da su mnogi sve dalje od toga. U vremenu grubosti, sebičluka i nemara uvek postoje oni koji rade drugačije i ima ih, srećom, ipak dovoljno da se dobre i plemenite stvari dešavaju.
Postavlja se pitanje - šta uraditi sa onima tvrdog srca i nikakve svesti da postoje i drugi ljudi sa kojima treba zajedno živeti , onima koji nemaju nikakvo interesovanje i empatiju za nekoga kome je možda potrebna pomoć... Ne znam. To je pitanje za one koji imaju moć da sprovode zakone i sankcionišu svako nedozvoljeno i nehumano ponašanje. Da se počne od početka, od svakodnevnih malih stvari i da ti ljudi makar silom shvate neke činjenice, kada ih već roditelji, društvo i mediji nisu naučili. Možda će se onda svest o suživotu sa drugim ljudima vratiti i u porodicu, možda će onda oni početi drugačije da vaspitavaju svoju decu i možda ćemo nekada uspeti da se vratimo normalnim ljudskim vrednostima.
BORA MILJANOVIĆ, direktor Represent systema
Nije li ovo pitanje u srži našeg svakodnevnog rada i bitisanja? Da li ću uspeti da vaspitam ćerke da postanu dobri ljudi? Da li ću biti tu kad majci bude potrebna pomoć? Da li sam bio preoštar u jučerašnjoj kritici ka saradnicima? Odgovori na ova pitanja su i odgovori na pitanje u naslovu.
U svom poslu se dosta srećem sa pojmom društvene korporativne odgovornosti. Za realizaciju mnogih projekata iz tog segmenta i saradnici i ja smo direktno odgovorni. Korporativna odgovornost se definiše kao savremeni koncept upravljanja kompanijom, kao balans između stvaranja profita i načina da se kompanija oduži zajednici u kojoj živi, kao zgodna tema za medijsku eksploataciju, a u poslednje vreme se stiče utisak da je to sad u trendu. Ali nije. Ideja odvajanja od zarade i poklanjanja zajednici stara je koliko i srpska državnost. No, ono što je mnogo važnije i što podupire korporativnu odgovornost jeste svest o ličnoj odgovornosti. Ali ni to kod nas nije novina. O tome vam svedoče sva zadužbinarska i ktitorska dela širom Srbije.
Više o ovim i ostalim autorskim tekstovima pročitajte ovde.
Foto: Promo