POGUBNO OPUŠTANJE U HRANI: Sedam najčešćih razloga zbog kojih se pod stresom gojimo

Svako definiše i doživljava stres različito ali je opšte prihvaćena definicija da je stres stanje kod koga se nalazimo u situaciji koja prelazi naše fizičke i metalne snage.

Rezultat toga su povišeni nivoi kortizola i stanje u kome ili bežimo ili se borimo, uz ubrzane otkucaje srca, brži dotok krvi u mozak i mišiće, raširene zenice, znojenje dlanova, povišeni šećer.

Osećaj da neki zadatak ne možemo da savladamo, često košta zdravlja. Visoki nivoi stresa, rezultiraju lošim odlukama, piše Telegram.

Ovo su uobičajene grešake koje ljudi pod stresom prave, a koje utiču na gojenje.

1. Ostajanje na poslu do kasno

Ako ste u stresu zbog nekog radnog zadatka, verovatno ostajete do kasno na poslu ili posao nosite kući. Čak i kada odlučite da ste za taj dan gotovi, teskoba oko nerešenog posla može da prouzrokuje nesanicu pa se budite svaki čas sve dok vas konačno budilnik ne potera iz kreveta.

Ne samo da ste neispavani i umorni nego zbog toga više jedete. Studija iz 2014. utvrdila je da su faktori gojenja u vezi sa dužinom sna i većim indeksom telesne mase. Svaki dodatni sat sna smanjuje indeks telesne mase za 0,35.

2. Jedete zbog stresa

Fraza "hrana za utehu" nastala je s razlogom. Studije na ljudima i miševima pokazale su da se, u stresu, više okrećemo masnoj ili slatkoj hrani. Kao kod alkohola i drugih supstanci koje izazivaju zavisnost, vremenom nam trebaju veće količine takve hrane, da bi postigli isti smirujući učinak, a to vodi zavisnosti.

Hrana tako ne postaje samo uteha. Stres podiže nivoe hormona kortizola, a kada su oni visoki, kontrolni centar koji reguliše puno procesa u organizmu, apetit, menstruaciju, rast i temperaturu, ne funkcioniše kako bi trebalo, poremećeni su hormoni koji regulišu osećaj gladi i sitosti, a to utiče na metabolizam.

3. Preskačete vežbanje

Odlazak u teretanu je obaveza koja zahteva disciplinu, a kada se osećamo potonulo, radije ostajemo kod kuće. Studija iz 2014. godine, objavljena u časopisu Sports Medicine, pokazala je da su ljudi koji su u hroničnom stresu, manje aktivni u poređenju sa drugom populacijom. Čak i lagano vežbanje pomaže oslobađanju od stresa.

4. Pokušavate da se smirite alkoholom

Jak martini definitivno će nas smiriti i odagnati crne misli, ali učinak je kratkotrajan i sa mogućim posledicama. Ako pijete da biste ublažili stres, razmislite o tome da je hronični stres dokumentovano rizični faktor za alkohol i druge supstance od kojih možemo biti zavisni. Alkoholom unosimo dodatne kalorije.

5. Jedete u hodu ili dok nešto radite

Ako jedete dok radite nešto drugo, za svojim radnim stolom, verovatno se nećete ni sećati da ste jeli. Fokusiranje samo na obrok, na ukus i miris hrane, pomaže da usporimo, da cenimo obrok, uživamo u svakom zalogaju i da smo zadovoljniji. Konzumacija hrane kada smo potpuno svesni toga šta jedemo, pomaže da jedemo sporije, unesemo manje kalorija, da znamo kad smo siti i kad je vreme da spustimo viljušku.

6. Preskakanje obroka

Preskakanje obroka neće smanjiti unos kalorija. Zanimljiva studija Nutrition Research and Practise, pokazala je da su učesnici koji su redovno preskakali obrok, imali veću stopu gojaznosti nego oni koji su jeli tri obroka na dan. Pod stresom biramo manje zdravu hranu. Oni koji preskaču obroke, pokazala je ista studija, ređe biraju voće, povrće ili druge zdravije opcije, radije jedu slanu, procesiranu hranu, piju zaslađena pića za razliku od onih koji jedu redovno.

7. Glavno sredstvo za oslobađanje od stresa postaje televizor

Filmovi, video, društvene mreže mogu da pruže određeno olakšanje od stresa i da budu dobar način opuštanja, ali previše gledanja u ekran ima negativne posledice na telesno i mentalno zdravlje. Izležavanje uz TV koje traje nekoliko sati doprinosi "bolesti sedenja", koja povećava rizik hroničnih bolesti, uključujući debljanje. Održavanje zdrave težine može smanjiti stres, jer smanjuje rizik nastanka stanja kao što su dijabetes i srčane bolesti.

Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com