245 godina života Slovaka u Kisaču: Izložba "Slovačka lepota"
Zašto je vizuelni materijal, sakupljen u projektu Slovačka lepota, tako jedinstven? Kao prvo: zato što upravo vrhunskim fotografskim odnosom duboko poštuje sve te istorijske, kulturne, identitetske, emocionalne, ali i estetske slojeve tradicionalnih odevnih predmeta, koje posmatraču posreduje. Kao drugo, što to poštovanje pokazuje na kreativan, inovativan i svež način. Lepota i slojevita narativnost tradicionalne nošnje vojvođanskih Slovaka upravo ovim načinom postaje vidljiva, čitljiva i obasjavajuća. Na bezizražajnim lutkama, na požutelim fotografijama, pa čak i na našim starim bakama i prabakama ta priča kao da je bez snage, kao da je repetitivna i zato nedovoljno uzbudljiva, kao da je davno ispričana i pohranjena ispod tankog sloja muzejske prašine.
U ovom projektu, dvojice kisačkih autora fotografa Branislava Kokavca i mentora celokupnog hvale vrednog poduhvata Pavela Surovog (koji je ujedno i idejni tvorac Festivala slovačke narodne nošnje Slovaka u Vojvodinni), cela priča oživljava, senke nestaju a lutke počinju da dišu. Ispod starine pomaljaju se živa lica i žive narativne sekvence, lica savremenih devojaka, živa lica živih boja i još življih emocija. Lepota devojačkih očiju na neobičan način korespondira sa lepotom i dubinom starine, iz čega izbija iskra kreativne interakcije, kompleksne estetske i emocionalne snage.
Jer, to nisu lica smernih, patrijarhalnom svešću oblikovanih „Zuski“, čiji pogled je pokorno spušten prema podu a ruke u hrišćanskom duhu sklopljene u neku vrstu modifikovane, fatalistički intonirane molitve. Tu onda ne bi bilo tog naboja, te tenzije koja baca tako posebno svetlo na ceo vizuelni sadržaj, obuhvaćen u ovoj fotomonografiji. Ne, to su lica, oči i pogledi savremenih, samosvesnih, emancipovanih devojaka, čije emocije zahvataju široko polje od čiste radosti, preko mladalačkog vragolanstva, pa do manje ili više izražene ženske izazovnosti. Radi se o devojkama modernog senzibiliteta. Savremene etike, estetike i erotike. Zapravo su to portreti konkretnih ličnosti, devojaka, čija lepota podržava lepotu nošnji, dok raskoš nošnji podcrtava i dodatno osvetljava lepotu devojačkih lica. To nisu fotografije nošnji, to su fotografije lepih devojaka u lepim nošnjama, gde su ta dva estetska nivoa u ravnopravnoj, dinamičnoj i plodotvornoj interkciji. Radi se o fotografijama, koje po našem osećanju, imaju mesta naprimer i u savremenim modnim magazinima.
Fotografije: Kulturni centar Kisač