PREVENIRAJTE IH: Stanja koja predstavljaju povećani rizik od toplotnog udara

Kod toplotnog udara ne može da se računa na znake upozorenja kao što su glavobolja, vrtoglavica ili umor. Neki ljudi su skloniji toplotnom udaru više nego drugi, pošto neka zdravstvena stanja utiču na sposobnost organizma da koristi odbranu protiv visokih temperatura, kao što je povećavanje protoka krvi u krvnim sudovima.

Rizični faktori i zdravstvena stanja koja pojačavaju rizik od iscrpljenosti zbog vrućine i toplotnog udara su:

Godine

Deca ispod četiri godine manje su sposobna da osećaju simptome iscrpljenosti zbog vrućine, pa moraju da se oslanjaju na pomoć starijih. Osobe iznad 65 godina se ne adaptiraju brzo na promene temperature, a verovatno je i da piju lekove koji utiču na termoregulaciju tela. Stariji od 65 godina čine 36 odsto smrtnih slučajeva usled toplotnog udara.

Srčane bolesti

Kod koronarne arterijske bolesti i ateroskleroza arterije su otvrdnule ili su se suzile. To stanje otežava krvnim sudovima da se rašire, kako bi povećale protok krvi. Zbog toga se telo tokom vežbanja ili u uslovima ekstremne vrućine teško prilagođava višim temperaturama.

Gojaznost

Zbog prekomerne težine ljudi zadržavaju više telesne toplote. Oni sa većim indekom telesne mase verovatnije pate od stanja koja utiču na cirkulaciju. Odrasle osobe koje su gojazne 3,5 puta verovatnije mogu da dožive fatalni toplotni udar nego osobe normalne težine.

Visok krvni pritisak

Hipertenzija utiče na protok krvi i onemogućava telu da se samo rashladi. Vrućina može da bude uzrok još višeg pritiska, što stvara jači stres za termoregulacione kapacitete tela, u poređenju sa osobama sa normalnim pritiskom.

Dijabetes

Oba tipa dijabetesa utiču na širenje krvnih sudova. Organizam može da kasni sa širenjem krvnih sudova kada je telo zagrijanije. Loše regulisan dijabetes može da izazove neuropatiju, oštećenje nerava koje utiče na sposobnost znojenja.

Respiratorne bolesti

Kod respiratornih bolesti, kao što su astma i hronične opstruktivne plućne bolesti, kada je temperatura visoka, organizam radi "prekovremeno" da bi obavio osnovne funkcije, uključujući i disanje. Ekstremne temperature mogu da budu opasne i da izazovu astmatične napade. Bez obzira na godine, atletske sposobnosti ili zdravstveno stanje, sklanjanje sa sunca i od vlage može da spasi život.

Po velikim vrućinama svoje aktivnosti planirajte ranije ujutro ili kasnije uveče, kada nije toliko vruće, i trudite se da budete u hladu kada je god moguće. Pijte dovoljno tečnsoti, izbegavajte zaslađena i alkoholna pića. Nosite lakšu odeću svetlijih boja. Odmarajte se i ne žurite.

Na suncu kortistite zaštitna sredstva. Opekotine od sunca pojačavaju rizik od dehidracije i iscrpljenosti od vrućine.

Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com