Orgulje, poezija i recitovanje

Neki čudni zvuci, insturment koji slušate i koji i vas sluša, jedno malo zavođenje i podsećanje na glas sirena, muziku mora i neba i velike pesnike koji još pevaju o vetru, čudu, ljubavi, hrastu, Bogu

Koncert na kojem je sve od navedenog moguće ako znate da slušate – orgulje.
 
Zaljubljenici u nesvakidašnje tonove okupili su se sedmi put zaredom, na Danima orgulja u Katedrali Blažene djevice Marije u Beogradu, koji su ugostili španske umetnike orguljaša Huana Paradelja Solea (Huan Paradell Solé), koji je svirao na posebnom primerku italijanskih orgulja marke "Zanin" i recitatorku Karmen Feito Maeso (Carmen Feito Maeso). 

Tonovi koji traže celog čoveka i za uzvrat mnogo daju. U jednom instrumentu harmonika, frule, klavir i ceo orkestar. 

"Pa ovo je stvarno neverovatno", "muzika za umirenje i kontemplaciju", "muzika od koje bolje raste cveće", bili su neki od komentara, posle koncerta.
M
Skoro prepuna Katedrala najrazličitijih ljudi. Neko bi se iznenadio otkud toliko poklonika ovog instrumenta, kad se u Beogradu orgulje retko čuju? 

Na programu su bila dela Erika Satija, Guridija, Baha, Kamija Sen Sansa... 

Jedno poniranje u visine i dubine i poezija... "rekao sam ti vetrom, rekao sam ti suncem, rekao sam ti oblacima" (Sernuda), "strah me od gubitka tvog čudoslovlja... mučno mi je što sam sred obale ine (Lorka), "jednom starom hrastu, munjom raspuknutom" (Maćado), "u sebi ne živeć' živim, čekam žiće više, šire, jer mrem pošto ne umirem", sveta Tereza Avilska. 

Nadahnuto i melodično recitovanje Karmen Feito, dubok glas, koji se uklapa u najneuhvatljivije tonove orgulja. Maestro Huan Paradelja - morate ga čuti. A i to je moguće - Kulturni centar Beograda priredio je CD sa snimljenim koncertima svih umetnika koji su do sada nastupali na Danima orgulja. CD je besplatan, kao i koncerti koji traju do 1. avgusta. 

Lepa prilika da se čuje nešto nesvakidašnje i da se upozna neki fini svet, kao na primer Dragana Nešić, koja je pre dve sedmice diplomirala orgulje na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Maje Smiljanić Radić.  

Dragana se zaljubila u orgulje zbog zvuka, mogućnosti transformacija i kompleksnosti instrumenta. 

"Orgulje traže punu mentalnu i fizičku angažovanost i mnogo su zahtevnije od drugih instrumentata. Ruke i noge su vam dok svirate stalno u pokretu, traži se puna koordinacija uma i tela. Orgulje su zahtevan instrument, puno traže, a još više daju", ispričala nam je Dragana Nešić. 

Renesansna i barokna muzika je dobra za koncentraciju i memoriju, Bah je, ipak, neprevaziđen, a tu je negde i francuska romantika, mala je top-lista Dragane Nešić. 

Za izradu jednih dobrih orgulja potrebno je mnogo truda i veštine, 700.000 evra i dve godine rada. Cevi se prave od bakra, od drveta, a u Italjii su postojale i cevi  od kartona. Instrument koji je u Rim stigao iz Vizantije u kojoj je korišćen, uglavnom, na svadbama, veoma je osetiljiv na vremenske promene. 

Primenom registara orgulje mogu oponašati sve boje orkestralnih instrumenata i ljudskih glasova i zato ih zovu i kraljicom instrumenata. 

Koncerti su omogućeni zahvaljujući činjenici da su krajem 2000. godine sagrađene, zasad jedine, koncertne orgulje u Beogradu, a to su upravo orgulje "Zanini" na kojima je izveden i ovaj koncert. Gradske orgulje Doma sindikata već duži period su van upotrebe.

Tekst: Danijela Tadić 
Foto: Marko Risović