CEO NJEN ŽIVOT MOŽE DA STANE U JEDAN KAFE: Lena Kovačević o popularnoj pesmi, Parizu i posebnim ljudima

Lena Kovačević otvoreno priča o njenom imaginarnom kafeu života, u kom se služi dobra energija i druže oni koji, iako, možda, ne razumeju ni srpski ni francuski, umeju da osete kvalitetnu muziku.

Krajem prošle godine, pevačica je otvorila svoj „Cafe“ i za veoma kratko vreme, u njemu se našlo mnogo ljudi koji su, možda, imali slična iskustva kao oni tužni koji se, u pesmi, druže, u kafeu, u kome se „suze služe“.

Ipak, vrlo brzo je sve otišlo u suprotnom smeru, ni blizu suzama i setnim emocijama, iako cela „stvar“ odiše takvom atmosferom. Pesma je osvojila publiku „na prvu“ i Leni otvorila još jedan, drugačiji pravac, u uspešnoj muzičkoj karijeri. Odigrala je neuobičajene, ali prave korake, ne dopuštajući da pesma, vremenom, izbledi, već je nadograđivala njen put, prvo spotom, a sada i verzijom na francuskom jeziku, koja, sudeći po svemu, polako postaje novi, „stari“ hit.

Još jedan dokaz da neki momenti i pesme, u kvalitetnim karijerama, nemaju rok trajanja. Zanosna plavuša o tome priča u njenom imaginarnom kafeu života, u kom se služi dobra energija i druže oni koji, iako, možda, ne razumeju ni srpski ni francuski, umeju da osete kvalitetnu muziku.

Sa pesmom „Cafe“ postigli ste veliki uspeh i predstavili nešto potpuno drugačije od vašeg, dotadašnjeg, opusa. Da li je to bio rizik, želja za promenom, ili je, jednostavno, došlo vreme, da publici pokažete mnogo više?

- Saradnja sa „Magic Records” - om i uopšte, ljudima koji grade zanimljiv zvuk u skladu sa svetskim trendovima, je nešto čemu sam se nadala u Srbiji. Singlovi “Zauvek” i “Cafe” su odraz moje ljubavi prema pop zvuku, koji nosi u sebi, ponovo, nešto drugačije. Drago mi je da smo napravili, zajedno, muziku koja jeste komercijalna, ali mislim da nosi nešto neobično.

Interesantan je put pesme, koji ste vrlo originalno izveli. Prvo ste izdali audio verziju koja je osvojila publiku, posle nekog vremena spot, a sada i verziju na francuskom. Stiče se utisak da ste objavili tri različite pesme. Zašto baš takva promocija singla?

- Sasvim spontano, zapravo. I mada deluje kao nekakva biznis strategija, želeli smo da uradimo dobar spot, a on je, jednostavno, tražio i prave ljude i sredstva, a zatim, ova melodija je prevodiva na toliko mnogo jezika. Poželeli smo, u startu, da imamo i verziju na stranom jeziku, idealno, francuskom.

U spotu srpske verzije pesme ste, čini se, pokazali i svoju mističniju, zavodljiviju stranu. I sama melodija je takva. Koliko je oslobodila iz vas neke osobine koje publika do sada nije videla?

- Mislim da godine nastupa u Srbiji, regionu i inostranstvu (prošle godine sam svirala u Austriji, u “Albertini Hall", a zatim u Americi, sve te uspomene i kofer koji nosim sa sobom, već dobijaju, sigurno, svoje mesto u izvođenju. To je i stvar zrelosti. Drugačije, danas, doživljavam muziku, prirodno. Dublje je doživljavam i što bi muzičari rekli, kilometraža čini svoje.

Otkuda ideja za pesmu na francuskom i kako je došlo do njene realizacije?

- Igrom slučaja, imam divne prijatelje u Francuskoj. U toku studija i života u Amsterdamu, često sam išla u Pariz, tako da sam i ta, profesionalna poznanstva, stekla tamo i zaista se to sve, sada, idealno spojilo kroz pesmu “Cafe”. C. Sen je rep umetnik koji je u tu vrstu muzike ušao kao jedan od najpoznatijih slikara grafita u Francuskoj, pre dvadeset godina. Snimio je pet albuma i ima turneju na najvećim festivalima, i mada je, zaista, “underground” umetnik, bio je idealan za ovu pesmu. Napisao je predivan tekst, puno toga smo pisali zajedno, na licu mesta, inspirisani originalnom verzijom. Snimali smo u Skoplju, u fantastičnoj atmosferi, kreativnoj, inspirativnoj, dali smo, zaista, sve od sebe da napravimo verziju koja može biti zanimljiva našim ljudima, ali i strancima.

Atmosfera pesme je veoma neobična, čudna, melanholična. U čemu vas, najintimnije, i na koji način, oslikava ova numera?

- Snimila sam je i otpevala u dahu. Tih dana, imala sam puno nastupa sa mojim muzičarima, bili smo i blizu Kosova, pevala sam i tradicionalne pesme, i ti neki ukrasi i ceo srednji deo, gde improvizujem, su posledica tih nastupa. Koncerti su nešto što me inspiriše, najlepše snimke imam sa „živih” nastupa, nisam čovek studija, ali ova pesma me je stavila u taj “mod” dodira sa publikom i emocijom koju nosi pesma, poput nekog elektriciteta koji osetite na bini, povezanosti sa Bogom i ljudima. To se desilo! To su neke čarolije koje nisu baš rečima objašnjive.

O čemu uvek razmišljate dok pevate „Cafe“? Kakve slike su u mislima?

- Vezala sam se za tekst, zaista, poput “I will Survive”, ima tu neku notu tuge, inata, melanholije, ali i ritma, koji sve povezuje. Dobijala sam poruke od ljudi koji sviraju klasičnu muziku i narodnu muziku, da su zaljubljeni u pesmu. To je zaista velika satisfakcija.

U čemu je Pariz najinspirativniji i koja je veza sa ovom pesmom u vašoj mašti? Mali kafe na Monmartru, nesrećna ljubav ili sjaj i beda Pigala i “Mulen Ruža”?

- Mogli bi je staviti u film sa sva tri scenarija, univerzalan je jezik nekakvog bola, sete i nostalgije, a to ova melodija nosi, ali ne u nekakvom patetičnom smislu, jer ne volim patetiku i bojim je se, pogotovo u pesmama ili tekstovima.

Kako izgleda kafe vašeg života?

- Svi smo prošli kroz različite faze, a zatim, sve priče koje sam čula u životu, predstavljaju moj kafe. Miks džeza, pop i “uhvatljiv” ritam, to je moj kafe, ovog trenutka, i radujem se sledećem singlu i izgradnji novog albuma, Bože zdravlja.

Ko u njemu ima posebno mesto?

- Život. Sav život može da stane u jedan kafe. U nekoj imaginaciji. Poput filmova Vudija Alena ili Pedra Almodovara, ali i tatinih filmova. Zamišljam sve likove u tom jednom kafeu.

Jeste li bili od onih” tužnih koji se druže” i kako ste napustili to društvo?

- Jesam specifičnog senzibiliteta, sigurno, s obzirom na stil i muziku koju volim i stilove koje spajam, ali tugu, kao takvu, volim da koristim u neke muzičke svrhe, a život da bojim drugim energijama. Previše brzo ide vreme.

Da li ste nekada sedeli u kafeu u kome se “suze služe” i šta povezuje ljude u njemu?

- Ne znam nijednog čoveka koji nije. Zato je taj tekst, sigurno, i spojio tako veliki broj ljudi, različitog senzibiliteta, ukusa, stila života. To je, zaista, zanimljivo i lepo. Zato volimo muziku.

Šta je u planu za predstojeću jesen?

- Radujemo se pravljenju nove muzike ali i stranom izdanju pesme “Cafe”. Zatim, koncertima koji nas očekuju od prvog septembra. Presrećna sam zbog rasprodatog solističkog koncerta u okviru, meni jednog od najdražih festivala, “Belef”, u Beogradu, koji će se uskoro emitovati na RTS- u. Zaista je to veče koje ću pamtiti i ja, ali i moji muzičari.

Izvor: Novosti.rs
Foto: lenakovacevic_official/Instagram