Kako vežbati samopouzdanje

Samopouzdanje, vera u sebe, svoje kvalitete i sposobnosti određuje kvalitet života i količinu sreće koju možemo da osetimo. Doživljaj sreće je potpuno subjektivan i zavisi od strukture ličnosti i njene otvorenosti da "dozvoli" sebi dobre osećaje

Samopouzdanje u životu može da varira, ali postoji nešto što je bazično. Kako za portal "Na dlanu" objašnjava neuropsihijatar Katarina Đokić, samopouzdanje se, kako je početkom XX veka otkrio Frojd, formira u najranijem detiinjstvu i vezano je za odnos s majkom. 

"Majka bebi pruža osećaj sigurnosti i tada se formira bazično samopouzdanje - kada nema tog osećaja sigurnosti u ranom detinjstvu, osoba ostaje nesigurna tokom čitavog života. To se vezuje za Ego, za sopstveno ja i to kako mi vidimo sebe. Psiholog Karen Hornaj uvela je u nauku termin bazična anksioznost. To je upravo ona koja nastaje kada je dete lišeno osećaja sigurnosti. 

Od samopouzdanja zavisi koliko ćemo biti vešti u komunikaciji sa drugim ljudima, u poslu, u kom bilo aspektu života. Nesigurna osoba je zavisna od drugih  i oslonac (i pomoć) uvek traži u drugim ljudima. Zrela i sigurna osoba je u stanju da se osloni na sebe". Katarina Đokić  navodi da osobe znatno poljuljanog samopouzdanja u psihoterapijskim procesima mogu da "dođu" do samopouzdanja tako što se pronađu najslabije tačke ličnosti i na njima radi u individualnim procesima. 

U današnjem načinu života, u kome je skoro sve takmičenje (obrazovanje, posao, sticanje imovine, partnerski odnosi, itd,) nije retko ne dobiti sve. Ljudi često postavljaju sebi nerealne, kratke rokove i iz nekoliko neuspeha izvlače negativan bilans i  sebe vide kao gubitnika. Ili, nakon nekoliko uzastopnih nepovoljnih životnih okolnosti sebe doživljavaju kao manje vrednu osobu, tonu u malodušnost i sopstvenu beznačajnosti. 

Katarina Đokić objašnjava da se u takvim, nepovoljnim situacijama,  čovek oseća bolje ili lošije u zavisnosti od sopstvenih sposobnosti prilagođavanja ili tolerancije. Nesigurne osobe, navodi ona, kada, na primer, raskinu emotivnu vezu smatraju da, kao ostavljena strana, nisu vredne kao ličnosti. U takvim slučajevima ne treba sebe doživljavati bezvrednim i beznačajnim već se prisetiti sopstvenih vrlina i kvaliteta i objektivno sagledati situaciju. 

"Meni se dopada istočnjačka filozofija jer ona nudi jedan dobar pogled - savet da se treba izmestiti iz problema, biti posmatrač, a ne akter. Osoba treba da pogleda sebe sa strane, objektivno,kao posmatrač, i da pokuša da nađe savet koji bi dala nekome drugom  u takvoj situaciji. Isto tako, dobar način delovanja je zdrav mehanizam odbrane - racionalno suočavanje s problemom i pokušaj da se on reši u određenom vremenskom intervalu. Najvažnije je da se problem ne odbacuje i ne potiskuje i čovek ne treba da bude prestrog prema sebi.  Hronični stres može se rešavati i tehnikama relaksacione meditacije. Načini opuštanja takođe se uče, a kada hroničan stres ili nemogućnost da se čovek prilagodi određenim novim životnim okolnostima pređu u psihosomatske tegobe, ako se pređe granica uobičajenog reagovanja na životne nevolje, pomoć u obliku određene terapije je neophodna", zaključuje Katarina Đokić. 

Svako uspešno rešavanje problema i prevladavanje krize jača poljuljano samopouzdanje. Samopouzdanje se može vežbati i autosugestijom, ponavljanjem sopstvenih dobrih osobina, samokritičnim odnosom prema sopstvenoj ličnosti (treba podsetiti sebe da smo samo ljudi, sa vrlinama i manama ali da određene osobine uvek mogu da se menjaju). Uvek je važno i zastati, dati sebi vremena i sagledati svoje uspehe. 

Jedna od vežbi samopouzdanja koja se preporučuje je podsećanje na određeni trenutak u životu u kom ste bili puni samopouzdanja i pokušaj da se taj trenutak materijalizuje u sadašnjosti. Pokušajte da oživite taj trenutak i da zamislite da se osećaj iz stomaka kreće po čitavom telu i da ste zaista prepuni samopouzdanja, toliko da samo što niste eksplodirali. Neki pokret telom (pokret rukom kroz vazduh, stiskanje šake), ako ga uradite u tom trenutku i kasnije ponavljate svaki put kad zažmurite i probate da uradite ovu vežbu, dobro će vam doći kada osetite da vam očajnički fali samopouzdanje. Ponovljen telesni pokret vratiće vam u sećanje samopouzdanje koje vam je potrebno a koje nestaje u naletima treme (na intervjuu za posao, kad morate da govorite pred više ljudi, kad se upoznajete s nekim itd.). 

Puno je načina kojima se može uticati na jačanje sopstvenog samopouzdanja a sigurno je da dobro deluje svaki rad na sebi (a to nije samo rad na definiciji mišića ili poseta kozmetičaru već i čitanje, otkrivanje nove muzike, učenje, pomaganje drugim ljudima...). 

Izvor samopouzdanja, koje određuje sve akcije u životu, definitivno je ljubav prema sebi - a tu ljubav, kao i sve druge, treba svakodnevno negovati.

Jelena Jovanović