Uzdizanje Hanibala
U "nultom" delu sage o Hanibalu Lekteru, monstrum-intelektualac propada brže nego što možete da izgovorite: Gaspar Ulije je opasan dasa!
Kako je Hanibal "Kanibal" Lekter postao monstrum? Šta natera nekog da počne da zloupotrebljava svoje prednosti? Kuda vodi lična osveta celom svetu? I konačno: da li se neko rađa kao hladnokrvni ubica ili ga nešto/neko u to pretvori? Pitanja koja je otvorio film "Kad jaganjci utihnu" (The Silence of the Lambs), a "Uzdizanje Hanibala" (Hannibal Rising) je bezuspešan pokušaj da se na njih odgovori.
Zapravo, sam Hanibal u ovom, nazovimo, nultom delu manje je ličnost, a više mašina za odgovaranje na pitanja fanova monstruma-intelektualca. Od njegovog tragičnog detinjstva, krajem Drugog svetskog rata, u gde-drugo-nego-Litvaniji, preko odrastanja pod okriljem ujakove udovice Japanke i učenja smrtonosnih fora na studijama medicine, do prvih brutalnih ubistava iz osvete. Zanimljivo, samo ako baš uživate u filmovima B-produkcije, snimljenim da bi se eventualno još ponešto zaradilo na prethodnom uspehu. Štaviše, kada se sve kockice slože, moglo bi se reći i da je sam roman "Hanibal" nastao kako bi ga pisac Tomas Haris pretvorio u scenario, pomoću kojeg bi producent Dino de Laurentis prežalio što njegovo ime ne stoji iza ostvarenja "Kad jaganjci utihnu".
Najveća šteta je što je mladi talenat Gaspar Ulije pokušao da nastavi tamo gde je spektakularno stao jedan "oskarovac". Ali, mudar je on momak, pa nije preterao u fazonima Entonija Hopkinsa, već je Hanibalu dodao svoj šarm i intelekt. Da li je mislio da će mu Hanibal biti odskočna daska u Holivudu? Verovatnije je da Gaspar voli izazove, pa makar na kraju ispali mrlja u karijeri. Mada, uz sve poštovanje, ova mrlja bi bolje stajala Džonatanu Ris-Majersu. "Kanibalski" pogled...
Ostale likove suvišno je pominjati, jer su krajnje neizbrušeni, a u slučaju Hanibalove ujne, ledi Murasaki, karakterizacija zalazi čak i u polje besmisla. Gong Li bi definitivno u penziju otišla sretnija da je zaobišla ovaj angažman.
Tim jednog sasvim nepotrebnog filma zaokružuje reditelj Piter Veber, koji nastavlja svoj stajliš pristup, započet u "Devojci sa bisernom minđušom" (Girl With A Pearl Earring). Pokušaj da od sirovog materijala napravi umetnost nailazi na skoro potpuni neuspeh. U krajnoj liniji, teško da ijedan reditelj, ma koliko smirio kameru, može da se izbori sa praznim scenarijem koga "krasi" čak nekoliko potpuno smešnih dijaloga.
Međutim, pitanje koje se nas najviše tiče je: otkud sada ovaj film u srpskim bioskopima, kada je u svetu odavno odleteo na DVD? Ako nekoga baš zanima previše faktografska, nedovoljno psihološka, stilski niskobudžetna analiza jednog od najomiljenijih sociopata 20. veka, može lepo da je odgleda kod kuće, sa raskalašnim korišćenjem Fwd opcije.
Katarina Milovanović