Poverenice Srbije i Hrvatske o diskriminaciji u medijima: Nasilje se često relativizuje, to je nedopustivo

Na meti diskriminacije u medijima najviše su žene, pripadnici LGBT zajednice i osobe sa invaliditetom, posebno sa mentalnim invaliditetom, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Kao poseban problem ističe relativizaciju nasilja.

"Srbija bez diskriminacije - Snaga i izazovi", naziv je konferencije koja će povodom Međunarodnog dana tolerancije, održati 16. novembra u Beogradu. Tada će, već tradicionalno biti dodeljene novinarske nagrade za doprinos u izgradnji tolerantnijeg društva. Da li je takvo izveštavanje izuzetak a ne pravilo, zašto mediji, umesto da budu promoteri smanjenja netolerancije, sve više doprinose stvaranju atmosfere netrpeljivosti i diskriminacije u društvu, ko je na meti diskriminacije, sa kojh mesta se plasira govor mržnje, o tome su u Danu uživo govorile poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, a iskustva iz susedne Hrvatske prenela je Pravnobraniteljica za ravnopravnost spolova Višnja Ljubičić.

Upitana šta se promenilo od poslednjeg istraživanja iz 2012. godine, Jankovićeva kaže da se značajno pomerilo razumevanje i znanje novinara i novinarki o diskriminaciji, da i sami kažu da više mogu da je prepoznaju. Konstatuje i da je mnogo je veći broj priloga u svim medijima koji se odnose na ove teme.

Ima onih medija koji vide, ali i onih koji ne vide svoju ulogu i značaj u izgradnji tolerantnog društva, navela je poverenica. Ona kaže da je istraživanje pokazalo i to da su mediji ti koji mogu najviše da doprinesu tome da se predrasude otklanjaju, da se smanji diskirminacija, a s druge strane su prepoznati i kao oni koji mogu da omoguće da se taj jaz (prema ranjivim grupama) još više produbi.

- Diskriminacija počinje kao bezazlena stvar, a može da dovede do ogromnih konflikata - dodaje.

Višnja Ljubičić kaže da je važno raditi s medijskim radnicima i urednicima koji kreiraju uređivačke politike koje mogu dovesti do iskrivljene slike o položaju muškaraca i žena, i koje mogu da poremete određene vrednosti koje se ustanovljavaju kroz obrazovni sistem i porodično vaspitanje.

- Postoje pomaci, ali postoje i propusti, kaže govoreći o iskustvu u Hrvatskoj. Na uzorku od 12.000 fotografija i članaka, videli smo da je svaka treća žena prikazana poluodevena, u više od 90 odsto slučajeva su prikazane bez glave, da su u preko 90 odsto slučajeva zastupljene u šoubiznisu, estradi, zabavi, a u privredi i politici - kao analitičarke, učesnice tih rasprava - samo 18 odsto - prenosi ona i dodaje da je mali procenat žena prikazan i u sportu, naročito ekipnom - 8 odsto, dok su kao pobednice u medijima zastupljene manje od jednog procenta.

Govoreći o LGBT zajednici, Ljubičićeva kaže da je jako važno kako će se priče o njima predstaviti u javnosti. Da bi društvo bilo tolerantnije, gošća Dana uživo kaže da je potrebna edukacija novinara, ali i mladih ljudi.

- I kroz obrazovni sistem svedočimo nizu diskriminatornih sadržaja kojima su izložena deca - dodaje.

Jankovićeva kaže da je slična situacija u medijima i Srbije i Hrvatske - da su to mogle obe da utvrde kad su pogledale svoje izveštaje.

- Nemam dilemu koji je to drugi najuticajniji faktor, koji može da utiče - pomogne i odmogne - to je obrazovanje - kaže Jankovićeva.

Ona navodi da postoje problemi sa udžbenicima, i da sada rade na priručnicima za sva tri nivoa obrazovanja - predškolskog, osnovnog i srednjeg. Kaže da će oni deci pomoći u razumevanju značaja ravnopravnosti polova i antidiskriminaciji, kako bi sutra imali zrele građane.

- To ćemo raditi ne samo kroz priručnike, već i kroz sve udžbenike - kaže poverenica dodajući da je Ministarstvo prosvete prihvatilo neke preporuke tog tela.

Dodaje da je nedavno povučeno pet udžbenika za koje je poverenica utvrdila da su diskriminatorni.

- Niko nema ambiciju da uvede neki novi predmet, već je ideja da se kroz sve predmete govori o toleranciji i antidiskriminaciji - podvlači poverenica.

- Primer i slika i ilustracija koje ćete staviti, može mnogo više reći nego nekakva publikacija - dodala je.

- Na meti diskriminacije u medijima najviše su žene, zatim pripadnici LGBT zajednice, ali i osobe sa invaliditetom, posebno sa mentalnim invaliditetom. Nekad mi se čini, koliko god da smo napravili napredak po pitanju LGBT zajednice, da idemo korak unazad, kad se pogledaju neki izveštaji u medijima - kaže Jankovićeva, dodaje, naglašavajući da sve to može da proizvede dodatne probleme i nasilje nad tom populacijom.

Kao poseban problem ističe i pojavu relativizacije nasilja.

- Toliko je česta da je nedopustiva - ističe poverenica.

- Dramatično je to što se neke stvari iz života pripisiju kao "olakšavajuće okolnosti" osobi koja je izvršila nasilje ili femicid - dodaje.

Poverenica se seća nekadašnjih presuda po kojima je olakšavajuća okolnost bila to što je nasilnik "bio u alkoholisanom stanju".

- Danas je malo bolje stanje, ali često imate komentare u medijima - on je bio tih, miran, porodičan, fin čovek, nikoga nije dirao - navodi poverenica.

Ljubičić ističe taj senzacionalizam koji vlada u izveštavanju o nasilju nad ženama u medijima, gde se iznose podaci o žrtvama, dolazi do viktimizacije, ne vodi se računa o tome što se radi o ljudima koji imaju decu, a postoje i stavovi da je "ona sama izazvala" to. Dodaje kao veoma lošu praksu i to što se čin nasilja stavlja u korelaciju ljubavnog čina (voleo ju je previše, nije podneo kad ga je ostavila...).

Izvor: N1
Foto: N1 - YouTube/PrintScreen