SVAKI ČETVRTI GRAĐANIN IMA VIŠAK KILOGRAMA: Zbog loše ishrane Srbi sve gojazniji

Svaki četvrti građanin Srbije danas je debeo, a višak kilograma za samo godinu i po imaće čak 38 odsto stanovnika naše zemlje. Koliko su ovi podaci Ministarstva zdravlja i Svetske zdravstvene organizacije, alarmantni potvrđuje i to da preterana gojaznost uzrok svake druge smrti, jer utiče na srce, dijabetes, kao i na razvoj kancera. Dodatno zastrašuje i to što nam svako peto dete ima problem sa kilažom.

Da li previše jedemo ili se samo loše hranimo, kao i da li postoje dijete koje mogu da zaustave ovu epidemiju, otkrile su doktorka Ana Gifing i specijalista antiejdž medicine i prof. dr Jagoda Jorga, specijalistom ishrane koje su gostovale u emisiji "Dobro jutro" na TV Prva.

Dr Jagoda je prvo objasnila razliku između gojaznosti i viška kilograma, kao i kako se najbolje leči ovaj zdravstveni problem:

- Gojaznost i višak kilograma nisu istu. Gojaznost (šifra E66) spada u endokrinološke dijagnoze, podrazumeva kliničke preglede, labratoriju, funkcioonalne testove, a lekar propisuje dijagnozu. Lečenje gojaznosti se sprovodi barijatrijskom operacijom, primenom lekova, primenom nutritivne terapije.

S obzirom da je četvrtina naših stanovnika danas debelo, postavlja pitanje da li jedemo previše ili se problem krije u lošoj ishrani. Šta bi zaista trebalo da se nađe na našoj porciji?

- Istorija nutricije pokazuje da su porcije su veće u odnosu na pre 25 ili 30 godina. Suština je da se hranimo loše, a ovaj problem nije zastupljen samo kod nas u Srbiji većna čitavoj planeti. Masovna proizvodnja hrane zahteva mnogo pesticida, insekticida itd. Treba da razdvojimo šta je zdrava namirnica, koja će da napravi zdrav obrok. Nije sve što kupimo i na trpezi zdravo iako je žuto, zeleno, crveno - ističe dr Ana Gifung:

Sa druge strane dr Jagoda Jorga uporedila je ishranu Španaca, tačnije mediteransku dijetu koja se pokazala da čuva srce i štiti od pojedinih oblika karcinoma.

- Dosadašnje studije su pokazale da po pitanju gojaznosti spadamo u srednje nacije. Po unosu soli smo prvaci sveta, zato imamo hipertenziju ali od toga se ne gojimo. Kada je reč o gojaznosti, ona je prevashodno posledica pozitivnog energetskog bilansa, tj. jedemo više. Primer španije, meditaranska ishrana jedobra za prevenciju bolesti srce, ali Španija spada među gojaznije nacije nego što smo mi, pa sada gledaju kako taj problem da reše. U smislu sastava toga što jedu spadaju u kvalitetni tip ishrane. Imaju najmanje kardiovaskularnih bolesnika, žene najmanje karcinoma dojke, ali imaju gojaznost koja predstavlja sve veći problem. Medicina je pokazala da je mediteranska ishrana dobra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, nekih vrsta karcinoma, ali nema veze sa prevencijom gojaznosti.

Mnoge studije su pokazale da su deca u Kini najdeblja na svetu, i to ona rođena pre dve, tri decenije, a Japanci najvitkina nacija. Da li treba da se ugledamo na njih, i šta bi zaista trebalo da jedemo?

- Praksa je pokazala da su kombinacije jako važne. Naročito naša kombinacije krompir i meso, hleb i meso, predstavljaju problem. Kada razdvojimo te namirnice, mnogo su bolji rezultati, te je zdravstveni bilten bolji kod naših pacijenata. Bitno je da napomenem da u večernjim satima ko unosi veliki izvor ugljenih hidrata, testa, pica, hleb, sendviče, što je običaj u našem narodu, dovodi do lošijih rezultata. Ako jedemo ujutru, to je svakako bolje varijanta - kaže dr Ana.

- Nauka kaže sledeće: Apsolutna je činjenica da je neophodno obezbediti hipokalorijsku dijetu, a kakva će kombinacija biti tu proteina ugljenih hidrata i masti velikim d elom zavisi od metaboličkog profila osobe koja dođe kod mene. Ja ne primenjujem dijete jednake za osobe koje imaju povišene trigleciride i gojaznost, poremećaj šećera i gojaznost. Kada primenjujete, morate da uzmete u obzir kompletnu zdravstv ishranu. Suština mršavljenja je hipokalorijska dijeta, manje kalorija nego što organizmu treba, 500, 1000 15000 kako kada. Posao lekara je da u maloj kol kalorija obezbedi pacijentu sve što mu treba - zagovara profesorka i specijalista antiejdž medicine prof dr Jagoda Jorga.

Ana smatra da je ključ u satnici i dobrim kombinacijama namirnica.

- Pre dosta o godina počela sam indirektnom kalorimetrijom, a brojke su pokazale sledeže. Pacijenti koji su izuzetno gojazni imaju izueztno nizak metabolički broj, unose mnogo manje kilo kalorija nego što im je potrebno jer preskoče obroke ili unose prazne kalorije (slatkiši, brza hrana, trans masti, grickalice itd). Onog momenta kada dozvolite organizmu da ima kalorija koliko mu zaista treba, namirnica, energije, ono odreaguje u roku 24 sata, U toku prve sedmice rezultati se mogu videte bez ikakve restrikcije ograničenja. Dakle ključ jeda se uobroče i da ispoštuju ta neka pravila koja su bitna.

Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com